IZREŠETAO DEVOJKU I SRUŠIO MIT O SUPERČOVEKU KOM SE DIVIO CEO SVET! Kako je sportski junak i idol miliona postao osuđeni UBICA!

Lista asova koji su koji su umesto sportskih punili stranice crne hronike, nažalost, prilično je duga, a saga o proslavljenom atletičaru Oskaru Pistorijusu definitivno je jedna od priča koje su najviše uznemirile svet sporta.

Ogromnu pažnju svetske javnosti danas je privukla vest da je bivši paraolimpijac pušten na uslovnu slobodu iz južnoafričkog zatvora, skoro 11 godina nakon što je ubio svoju devojku Rivu Stenkamp.

Oskar je bio jedan od najuspešnijih svetskih sportista, inspiracija milionima, a onda je osuđen za ubistvo svoje devojke.

Pre stravičnog zločina koji je počinio, ovaj sportista je bio inspiracija milionima ljudi širom sveta, simbol snage i veličine ljudskog duha. Čovek kome su kao bebi amputirane obe potkolenice promenio je istoriju atletike. Popularni "Blade Runner", kako su ga zvali zbog proteza koje je nosio, osvojio je šest zlata na Paraolimpijskim igrama i postao prvi sportista sa invaliditetom, koji je osvojio medalju na atletskim takmičenjima, koja nisu za osobe sa invaliditetom i koji je nastupio na Olimpijskim igrama.

Oskar je rođen 1986. godine u Sandtonu, predgrađu Johanesburga. Njegovi roditelji, bogati preduzetnici, bili su u šoku kada su im lekari saopštili da ne njihov naizgled potpuno zdrav sin rođen bez fibule, kosti koja spaja koleno sa skočnim zglobom. Morali su odmah da donesu tešku odluku - da ga stave u invalidska kolica, ili da pristanu na amputaciju obe potkolenice i da ga kasnije uče da hoda sa protezama. Nakon brojnih konsultacija sa stručnjacima, odlučili su se za drugu opciju, pa su Oskaru amputirane obe potkolenice kada je imao samo 11 meseci.

Njegovi roditelji zaslužni su za to što se nijednog momenta nije osećao kao invalid. Trudili su se da ga invaliditet ne sputava i ne učini posmatračem u životu. Insistirali su na tome da bude aktivan i da nikada ne žali samog sebe.

Samo šest meseci nakon amputacije dobio je proteze i napravio svoje prve korake. Od tog momenta nije se zaustavljao, njegova energija bila je bezgranična.

"Verujem da je u tom momentu forimrana moja ličnost i da je moja porodica bila ključna u postavljanju kamena temeljca moje takmičarske prirode i čoveka kakav sam postao", istakao je u svojoj autobiografiji Pistorijus.

Njegova majka imala je najveći uticaj. Često mu je u kutiji za ručak ostavljala inspirativne poruke, a jedno pismo koje mu je napisala čuva i danas: "Pravi gubitnik nije osoba koja poslednja prođe kroz cilj. Pravi gubitnik je osoba koja sedi sa strane, osoba koja ni ne pokušava da se takmiči".

Na prvi pogled bio je drugačiji, ali nikada se tako nije osećao.

Majka i nastavnica iz škole Tesa Šelard ohrabrile su ga da počne da se bavi sportom, pa se još kao osnovac oprobao u atletici, fudbalu, tenisu, kriketu, vaterpolu, ragbiju... Na jednoj utakmici ragbija protivnički igrač je skočio na njega kako bi ga zaustavio i u ruci su mu ostale Oskarove proteze.

Adrenalinski zavisnik

Oskarov idol bio je stariji brat Karl, koji je bio adrenalinski zavisnik. Uz njega je zavoleo biciklizam, motocikle, reli vožnju, ekstremno skijanje...

"Jednom smo se brat i ja spuštali kartingom niz padinu bez kočnica, pa smo se zaustavili uz pomoć moje proteze. Drugom prilikom vozio me je na svom motoru, a meni se proteza zaglavila kod karburatora", prisetio se jednom prilikom Oskar.

Davao je sve od sebe, ali nije bio preterano uspešan na sportiskim terenima u svojim tinejdžerskim danima. To se promenilo kada je dobio novu, mnogo lakšu, protetiku, zahvaljujući porodičnom prijatelju i inženjeru Krisu Hetingu.

Tada je ozbiljnije počeo da se bavi trčanjem. U početku ga je više zanimalo trčanje da duže staze, a ne sprint. Bio je prilično uspešan u trkama na 10 kilometara, a uporedo se bavio ragbijem i vaterpolom i imao je jako srećno detinjstvo.

Nažalost, nakon njegovog 15 rođendana njegovu porodicu potresla je jeziva tragedija. U martu 2002. godine umrla je njegova majka Šila od alergijske reakcije na lek i Oskar je iznenada ostao bez osobe koja mu je bila najveći oslonac u životu - zvezda vodilja.

"Sprot je bio moj spas, jer mi je pomogao da prebrodim to teško vreme. Moja majka je bila snažna žena, centar mog sveta. Sportska aktivnost bila je jedina stvar koja je uspevala da mi skrene pažnju sa tog gubitka", otkrio je u svojoj knjizi Pistorijus.

Nakon ozbiljne povrede kolena, koju je doživeo na ragbiju, lekari su mu savetovali da odabere drugi, manje agresivan sport. Tokom rehabilitacije upozno je trenera Ampieja Louva koji je u njemu prepoznao velikog pobednika i ubedio ga da pređe na atletiku.

Inženjer Hating, koji je u međuvremenu počeo da radi za jednu firmu u SAD, radio je na novim, lakšim protezama i pozvao je Pistorijusa da dođe u Ameriku kako bi isprobao nove proteze od karbonskih vlakana "Flex-Foot Cheetah".

Tri nedelje nakon što je počeo da trči sa njima, Pistorijus je istrčao prvu trku na 100 metara i zabeležio je ubedljiv trijumf. Imao je brže vreme nego što je bilo koji atletičar sa amputiranim nogama pre njega postigao - 11.72 sekunde. I zvezda je rođena.

Osam meseci nakon oporavka od povrede prvi put nastupio je na Paraolimpijskim igrama u Atini, gde je osvojio bronzu u trci na 100 metara i zlato na 200 metara i njegov život se zauvek promenio.

Ubrzo je počeo da trči i sa osobama bez invaliditeta, zauzeo je drugo mesto na trici na 400 metara u Rimu 2007. godine, a zatim je u Šefildu po mokroj stazi završio poslednji.

Počelo je da se spekuliše da mu protetika daje prednost i to je bio veliki udarac za njega.

Naredne godine IAAF je zabranio korišćenje ovih proteza, ali Pistorijus se žalio protiv odluke Sudu za sportsku arbitražu u Lozani i na kraju je dobio slučaj - CAS je poništio odluku Federacije i Oskar je mogao da nastavi put ka ostvarenju svog sna. Taj san bio je nastup na Olimpijskim igrama. Nije uspeo da se kvalifikuje na OI u Pekingu, ali četiri godine kasnije, nakon brojnih oborenih rekorda, san je konačno postao java. Ispistao je istoriju atletike, pošto je postao prvi hendikepirani sportista koji je uspeo da se plasira na Olimpijske igre. Na OI u Londonu trčao je na 400 metara i stigao do polufinala i finala štafeta 4x400 metara.

Njegova neverovatna dostignuća učinila su ga herojem nacije. Stekao je ogromnu popularnost u čitavom svetu i potpisao brojne sponzorske ugovore.

Nažalost, slava, novac i nov način života su ga promenili, više nije bio ista osoba.

To je primetio i novinar Grem Džof koji je dobro poznavao Oskara i pre uspeha koje je postigao. On se divio njegovom samopouzdanju i neverovatnom harizmom i bio je jako razočaran kada je shvatio da ga je slava promenila.

"Bio je drugačiji čovek od onog koga sam intervjuisao toliko puta, postao je nekako hladan. Odmah sam shvatio da se promenio", rekao je Džof.

"Ponašao se kao razmaženo derište. Bilo je incidenata koji su ukazivali na njegovu agresivnu stranu i nepromišljenost koju javnost nije videla, barem ne do suđenja" dodao je on.

Pistorijus je u jednom restoranu opalio metak iz pištolja, zatim je pucao iz automobila, učetvovao u tuči... Međutim, južnoafrički mediji nisu želeli da ističu mračnu stranu nacionalnog heroja.

Ono što je privklo njihovu pažnju bila je Oskarova romansa sa Rivom Stenkamp.

Njih dvoje upoznali su se u novembru 2012. godne preko zajedničkog prijatelja i ona je pristala da mu pravi društvo na ceremoniji dodele nagrada.

Manekenka je bila zvezda rijaliti programa i često je bila na naslovnicama brojnih časopisa - bila je veoma popularna u javnosti. Uspešan mladi sportista i prelepa mlada devojka, bio je to naizgled savšršen spoj. Nažalost, ispostavilo se da nije sve bilo tako idealno.

Navodno, Pistorijus je imao žestoke ispade ljubomore i to je počelo ozbiljno da smeta Rivi koja je pre tragične noći ozbiljno razmišljala da raskine vezu sa slavnim atletičarem.

Krvavi Dan zaljubljenih

Tog 14. februara 2013. godine kao bomba odjeknula je vest da je slavni atletičar u ubio svoju, tada 29-godišnju devojku Rivu Stenkamp. Od momenta kada se stravičan zločin dogodio, pojavile su se dve verzije priče. Pistorijus je tvrdio da je pucao u devojku misleći da je u pitanju provalnik, a verzija tužilaštva bila je da je pucao u nju u kupatilu u kome je želala da se sakrije od njega jer je imao žestok napad ljubomore.

Tužilački tim pokušavao je da dokaže da je Pistorijus bio ljut, nasilan čovek, sa nezdravom opsesijom oružjem, koji je u besu ubio svoju devojku.

Telo nesrećne devojke pronađeno je u kupatilu, a upucana je kroz vrata, ispalio je četiri metka. Patolozi su kasnije potvrdili da je Riva upucana u glavu, torzo i ruku. Kada su se na sve to nadovezale i priče o žestokim svađama i problemima koje su Oskar i Riva imali i njegovim ispadima ljubomore u javnosti - verzija slavnog atletičara lagano je padala u vodu.

Slučaj je privukao neviđenu pažnju javnosti koja je od starta bila podeljena u dva tabora - na one koji misle da je Oskar namerno ubio svoju devojku i one koji mu veruju.

Činjenice:

- U vreme ubistva, Riva je bila zaključana u kupatilu, a Oskar je pucao kroz zatvorena vrata i ispalio je četiri metka.

- Atletičar je tvrdio da u vreme ubistva nije nosio proteze, ali putanja metaka pokazala je da to nije istina. Ako je imao vremena da stavi proteze, to je dokaz da nije pucao jer se uplašio lopova, već je imao nameru da ubije devojku.

- Riva je bila zaključana u kupatilu. Tužilaštvo je tvrdilo da nije bilo razloga da se zaključava u tri ujutru, osim ako joj nije pretila opasnost. Ipak, odbrana je tvrdila da se zaključala kada je čula Oskara kako viče na navodnog uljeza.

- Odbrana je tvrdila da je atletičar mislio da njegova devojka spava u krevetu pored njega kada je pucao u vrata kupatila.

- Petoro svedoka reklo je da su čuli ženu kako vrišti, a zatim pucnjeve, ali odbrana je tvrdila da se čuo Oskarov vrisak.

- Tužilaštvo je tvrdilo da je Oskar bio posesivno ljubomoran i kao dokaz su priložili SMS poruke koje su Pistorijus i Riva razmenili, ali odbrana je tvrdila da je ljubomora sastavni deo svake veze i da nije uticala na događaje kobne noći.

- Džun Stenkamp, Rivina majka, izjavila je da Riva i Oskar nisu imali seksualne odnose tokom svoje tromesečne veze, iako je ona nekoliko puta prespavala u njegovoj kući.

- Oskar je obožavao pištolje. Njegova bivša devojka svedočila je da je atletičar voleo da puca, a samo mesec dana pre ubistva pucao je u jednom restoranu u Johanesburgu. Tvrdio je da je pištolj slučajno opalio.

Pistorijus je 2015. godine osuđen na pet godina zatvora za ubistvo iz nehata, a u ponovljenom suđenju godinu dana kasnije osuđen je za ubistvo i dobio je šest godina zatvora.

Tužilaštvo je odmah najavilo žalbu jer su smatrali da je kazna koju je dobio "šokantno blaga".

Vrhovni apelacioni sud Južne Afrike je 2017. godine uvažio žalbu i povećao kaznu zatvora na 13 godina i pet meseci.

Pistorijus (36), koji je do sada odslužio polovinu od 13-godišnje kazne za ubistvo, u martu ove godine podneo je zahtev za puštanje na slobodu, ali komisija za uslovni otpust smatrala je da nije proveo dovoljno vremena iza rešetaka. Međutim, sada su ipak odlučili da odobre njegov zahtev i atletičar je pušten na uslovnu slobodu.

Pistorijus i dalje stoji iza priče da je Rivu ubio greškom i na suđenju je više puta izrazio duboko kajanje zbog smrti devojke. Međutim, majka pokojne Rive ne veruje da se Pistorijus iskreno kaje.

"Teško je biti u istoj prostoriji sa njim. Ne verujem u njegovu priču. Ne verujem da se Oskar iskreno pokajao", rekla je Džun Stenkamp.

Ubistvo Rive Stenkam srušilo je mit o superčoveku čija životna priča je trebalo da posluži kao fantastičan primer svima da ništa nije nedostižno ako se maksimalno fokusiramo na ostvarenje snova.