NOKAUTIRAO AMERIKANCA I PLATIO MU SAHRANU! Priča o čoveku kom ni HITLER NIJE MOGAO NIŠTA: Ručao je sa njim, a u kući krio Jevreje

Jedan od najpopularnijih svetskih boksera Maks Šmeling rođen je 28. septembra 1905. godine u malom gradu Klajn Lukov u današnjoj pokrajini Brandeburg. Za boks se zainteresovao pošto je video film o tom sportu.

Nakon toga usledili su porazi od Maksa Bera i Stiva Hamasa, posle čega je bio gotovo otpisan. Šmeling se, medjutim, vratio u formu, pobedio obojicu i stekao pravo da izazove neprikosnovenog Luisa.

Američki šampion pobedio je do tada u 27 borbi i važio je za nepobedivog.

Borbe sa Luisom načinile su Šmelinga instrumentom propadande nacističke Nemačke u medijskom obračunu sa SAD pred Drugi svetski rat.

Šmeling je u ring ušao kao apsolutni autsajder, sa zvaničnim šansama procenjenim na 10:1 i napravio jedno od najvećih iznenađenja u istoriji ovog sporta.

Luisa je nokautirao desnom rukom, 9. juna 1936. godine, čime je utišao 60.000 gledalaca u Njujorku. Nacistički režim proglasio je tu pobedu simbolom "arijevske nadmoći".

Iako često korišćen u propagandi, Šmeling nije bio nacista, a trener mu je bio Jevrej.

Luis je titulu povratio sledeće godine pobedom nad Džejmsom Bredokom, ali je naglasio da neće sebe smatrati šampionom sve dok ne pobedi Šmelinga.

To se desilo 1938. godine, kada je Luis pobedio nokautom u prvoj rundi. Šmeling je tada u Americi posmatran kao simbol nacističke Nemačke.

Borba je u SAD prikazana kao sukob dobra i zla, a predsednik Amerike Frenklin Ruzvelt pozvao je čak Luisa u Belu kuću pre borbe i pozvao ga da pobedi Šmelinga.

"Kad sad razmišljam o tome, skoro da mi je drago što sam izgubio. Zamislite samo kako bi bilo da sam pobedio i tako se vratio u Nemačku. Nacisti bi mi dali orden iako nisam imao ništa sa njima, a posle rata bih možda bio proglašen za ratnog zločinca", rekao je Šmeling 1975. godine.

Nacisti su se posle tog poraza distancirali od Šmelinga. Regrutovan je 1940. godine kao padobranac, a godinu dana kasnije teško je ranjen, tako da je dugo ležao u bolnici.

Uprkos tome što je često predstavljan kao oruđe nacista, Šmeling se često sukobljavao sa vladajućim režimom tadašnje Nemačke, piše portal "History".

Iako je ručao sa Adolfom Hitlerom i imao nekoliko dugih razgovora sa ministrom informisanja Jozefom Gebelsom, naciste je prvi put razljutio 1935. godine, kada je odbio da otpusti trenera Džoa Džejkobsa, američkog Jevrejina, i da se razvede od filmske zvezde Ani Ondra, rođene Čehinje.

Za vreme Olimpijskih igara 1936. godine Šmeling je izvukao Hitleru obećanje da će nemački sportisti biti zaštićeni. Za vreme Kristalne noći, kada su nacisti spaljivali knjige i palili sinagoge, sakrio je kod sebe dva jevrejska dečaka.

Šmeling je navodno upotrebio svoj uticaj da spase svoje jevrejske prijatelje koncentracionih logora.

Posle rata Šmeling je teško preživljavao i bio je primoran da se vrati u ring zbog novca. Borio se još pet puta pre nego što je 1948. godine poražen u 10. rundi od Valtera Nojsela.

Posle toga se povukao, sa 43 godine i skorom 56-10-4, uz 39 nokauta.

Šmeling je novac upotrebio da kupi licencu firme "Koka Kola" u Nemačkoj i uspeo je da se obogati. Osim toga, koristio je svoje ime i popularnost na tržištu, uprkos problemima sa nacistima.

Tokom godina, nemački velikan pazio je i cenio prijateljstvo sa Luisom i nekoliko puta je tiho poklanjao novac američkom bokseru, koji je ostao bez sreće i novca. On je i platio Luisovu sahranu 1981. godine, piše portal "Raoul Wallenberg".

Tokom svojih poslednjih godina, Šmeling je vreme provodio gledajući televiziju u svom domu u Holenštetu blizu Hamburga. Svoj dug život pripisao je srećnom braku. Par nije imao dece.

(Kurir sport/Raoul Wallenberg/History)