Ovaj Nišlija se za Igre sprema verovatno kao nijedan drugi olimpijac. Posle osam sati stajanja na proizvodnoj traci u fabrici ide na trening - na put kojim jure automobili gde rizikuje život ili na nišavski kej gde ga ometaju brojni šetači.
Filipović je profesor fizičkog vaspitanja, ali posao u struci ne može da nađe, a nema ni uslove za pripreme kakve dolikuju vrhunskom sportisti.
"Više puta sam se obratio predstavnicima grada i molio ih za pomoć ali nikakav odgovor nisam dobio. Ima kolega u Srbiji koji su u mnogo manjim sredinama pa su opet sagledaniji od mene, da ne pričam o kolegama u regionu i inostranstvu koji mi ne veruju da sam u takvoj situaciji jer smatraju da je nemoguće da se sredina tako ponaša prema nekome ko je predstavlja na takvim takmičenjima kao što su Olimpijske igre, Evropska i Svetska prvenstva", rekao je Filipović.
On je dodao da njegove kolege atletičari u drugim zemljama dobijaju sredstva od raznih državnih institucija: u Rusiji od vojske, u Nemačkoj od pošte, u Italiji od policije...
(Anadolija)
