Prlainović je ukazao na nemar koji država ima prema klubovima, koji su osnova sporta i reprezentacije.
"Nije trenutak da se priča o tome, ali vi novinari i mediji u Srbiji, krenite slobodno već od preksutra. Znate sve što treba, ne moramo mi sportisti da se zameramo političarima, ministrima, vrhu države. Vi dobro znate šta je potrebno sportu", počeo je emotivno izlaganje Andrija Prlainović.
Uspeh vaterpolista, i uopšte srpskih sportista na Olimpijskim igrama nije rezultat plasnog ulaganja, smatra Prlainović.
"Ovih osam ili devet medalja na OI u Riju nisu rezultat programskog ulaganja u sport, nekog sistemskog ulaganja. Znamo da nijedan vaterpolo klub u Srbiji trenutno ne postoji, praktično svi vodeći klubovi su pred stečajem. Nemam šta da dodam na to. Vi ste oni koji kontrolišete šta će se pojavljivati u medijima. Uopšte nije pitanje medijski tretman reprezentacije, nego sporta. Nadam se, tačnije uveren sam da će se to popraviti od sada. Mi smo sa svoje strane uradili sve što moćemo", zaključio je Prlainović.
Srbija je na Olimpijske igre poslala četiri klupska sporta i sve četiri reprezentacije su se okitile medaljama. Uspeh tim veći jer je u svakom od tih sportiva situacija u klubovima, koji proizvode vrhunske igrače i reprezentativce, prilično loša.
Poruka zlatnog vaterpoliste naišla je na odobravanje većeg dela javnosti u Srbiji i otvorila brojna pitanja kada je u pitanju klupski sport.
Opšte je poznato da vaterpolisti često treniraju u hladnoj vodi u ono malo bazena koji postoje u Srbiji. Veslači i kajakaši treniraju u močvarama.
Godišnji budžeti 12 klubova, odnosno cele prve lige u ženskoj košarci koštaju manje od jednog prosečnog stranca fudbalera ili košarkaša u Crvenoj zvezdi ili Partizanu. Svaki sport u Srbiji ima sličnu priču.
Dodatni problem je što je fizičko vaspitanje po školama gurnuto u drugi plan, a sportske hale prioritetno se izdaju privatnim licima i to u terminima kada bi klubovi trebali da treniraju, pa se klubovi snalaze na raznorazne načine.
