"U KOMŠILUKU SE PUCALO ZBOG NOVAKA" Ispovest Đokovićevog dede za kog mnogi nisu znali: Srđan je čudo od čoveka! Pitao sam ga šta bi bilo da nije vratio dug...

Zdenko je otac Dijane Đoković, Novakove majke i živi na Banovom Brdu u Beogradu.

Zdenko je poručio i da se trudi da bude aktivan, a šaljivo je dodao da je Novak deo gena povukao od njega.

"Geni su geni. Često se zezam na tu temu. Aktivan sam, bavio sam se dosta odbojkom, još igram rekreativno. Obožavam skijanje".

Rođen u Vinkovcima

Nekadašnji oficir Vojske SFRJ je ispričao svoju životnu priču, koja ima mnogo sličnosti s hiljadama sudbina u bivšoj zemlji.

"Rođen sam u Vinkovcima u Hrvatskoj, kao i moja bivša supruga, Novakova baka Elizabeta. Došao sam u Beograd kao vojno lice, a ona na školovanje. Tu su nam se rodile ćerke Dijana i Sanda. Ja sam četiri godine bio na službi u Prištini, svakog vikenda sam putovao do Beograda i nazad, pa zamislite kakav je to život bio. Sve to se odrazilo na porodične odnose", pričao je Zdenko sa setom u glasu i dodao:

"Došlo je do razvoda, to vam je priča vojnog lica. Nisam mogao da učestvujem u podizanju ćerki koliko je trebalo. Stvorila se neka tampon zona, tenzija između nas i uvek ono pitanje ko je kriv. Kažem da je za svađu potrebno dvoje. Dijana je krivicu prebacivala na mene, nije mi to oprostila. One su živele s majkom, da su živele sa mnom, možda bi bilo drugačije. Bile su mlade, neiskusne, nisu shvatale da nije zlato sve što sija. Žao mi je zbog toga. Najviše zbog druge supruge, koja mi je rekla da će ona ispasti kriva. A ostajem pri tome da je to bila moja ideja. Kasnije su se odnosi popravili, sada je sve kako treba".

Čuvao malog Novaka

Skijanje je, ispostavilo se, imalo ključnu ulogu u celoj priči.

"Pa Dijana je Srđana upoznala na skijanju na Kopaoniku, on i njegov brat su bili vrhunski skijaši, takmičari i reprezentativci. Kasnije se rodio Novak kao prvi njihov sin, ali nisam mnogo učestvovao u njegovom odrastanju. Bilo je trenutaka kad smo bilo zajedno. Jednom su mi ga ostavili kao malog da ga čuvam na Kopaoniku. On me odmah prihvatio, neverovatno koliko je od malih nogu bio dobar i vaspitan. Zajedno smo skijali i on je već tada bio brži od nas. Mi gledamo gde je, a on nas čeka na kraju staze, leži na snegu i smeje se: 'Pa, gde ste vi do sada?'".

Zdenko je otkrio da Novak u detinjstvu nije mnogo razmišljao o tenisu, ali sve se promenilo kad je dobio prvi reket.

"Znam koliko ga je Srđan podržavao i tražio njegovo mesto u tome. Srđan je čudo od čoveka. Imao je takav osećaj za nešto što će biti uspešno da je to neverovatno. Problem je bio nedostatak novca. Njemu je prvom palo na pamet da Kopaonik treba da ima benzinsku pumpu, na primer. Prvi je uveo motorne sanke na planini, posle njega su svi krenuli s tim. Oboje su mnogo radili gore".

Istakao je Zdenko da se porodica snalazila i trpela velika odricanja samo da bi Novaku obezbedili napredak.

"Sećam se, baš smo se vratili sa skijanja, zove me Dijana. 'Tata, pozajmili smo novac na tvoje ime', saopšti mi. Ja je upitam kako će to da vrati. Ona odgovori da ne brinem. I jednog dana pitam šta je bilo s tim dugom, i oni kažu da su sve pošteno vratili, i glavnicu i kamate, koje su inače bile velike. I ja sam im pozajmljivao, naravno, bez kamate i uvek bi mi vratili. Oni su bili prinuđeni da pozajmljuju veliki novac. Jednom upitam Srđana: 'Čoveče, šta bi uradio da nisi mogao da vratiš tim ljudima?'. On me pogleda i kaže: 'Istovarao bih vagone na stanici'. Zamislite koliki je to rizik bio, jer jedna povreda je mogla sve da upropasti".

Voli sve unuke

Kako kaže deda Zdenko, Novak nema vremena da ga obiđe u njegovom stanu.

"Bukvalno nema kad da dođe. Odem do terena, znam kad trenira i provedemo tamo desetak minuta. Smatram da je ponekad suviše dugo u Beogradu, ne sada, sad je druga situacija, nego inače. Ovde nema mnogo vremana za treninge, svaki dan ga razvlače na drugu stranu, a uvek ga posle čekaju važni turniri".

Deda ništa ne zamera Novaku. Naprotiv, obožava i njega i ostale unuke.

"Marko je super, vrlo prijatan, kulturan. Stalno me pita kako sam. Baš sam pitao Dijanu za Đoleta... Ušao je u neke godine, postoje mnogi ljudi koji su oko njega, da li on može da razluči ko su mu pravi prijatelji, a ko su oni koji su uz njega samo iz koristi... Onda mi ona kaže: 'Ne boj se, taj trista odsto bolje čita ljude čak i od oca'. Sreo sam sad na terenu i malog Stefana, on uzeo reket i udara lopticu. Pitaju ga da li zna ko sam. 'To ti je pradeda', kažu, a on me gleda. Sveti Stefan, tako ga ja zovem...".

Muka kad se povredi

Novakov deda priznaje da je teže preživljavao unukove teške trenutke, povrede, probleme sa zdravljem nego što se radovao velikim trijumfima.

"Uvek je veća muka kad se nešto dešava sa zdravljem. A ti trofeji, pa... uf... čovek oseća veliki ponos. Ovde oko mene u komšiluku se čak i pucalo. Mnogi ne znaju da sam mu ja deda, ne pričam o tome, ali nekad neko kaže nekome, desilo se da sam imao i koristi. Tako je bilo i prilikom moje operacije".

Komunikacija porukama

S Novakom, kad igra u inostranstvu, najčešće komunicira porukama, pa tako deda Zdravko otkriva da ponekad bude kritičan, ali je sve to dobronamerno.

"Umem da mu napišem i neke zamerke na igru. Ranije su me kritikovali zbog toga, ne on, nego porodica. Kažu da uvek moram da budem pozitivan i da mu podignem moral. Ali ja smatram da i kritika može da bude pozitivna", zaključio je Zdenko Žagar.

Bonus video: