Svaka prilika da se njegovi učesnici vide, prisustvuje njihovim treninzima – ali i obezbedi potpis na loptici, majci, programu turnira ovih „teniskih besmrtnika“ postaje prava opsesija; rekli bismo – sa pravom, jer je tenis u Australiji sport po kome se ova nacija nadaleko proslavila još od sredine prošlog veka i „Zlatne ere“ Lejvera, Segmana, Rouzvola, Hoada, Frejzera, Emersona, Stola, Andersona, Njukomba i Kortove.
Možda ne i podjednako interesantno prosečnom obožavaocu „belog sporta“ u pripremi za odlučujući meč muškog singla – ali svakako dragocena za analitički nastrojene - je statistika o najboljim performansama igrača tokom turnira, koju priređuje već nekoliko godina unazad stručni tim „Game Insight Group“, osnovan kroz partnerstvo Tenis Australije i Univerziteta Viktorija – sa ciljem da unapredi tenis kroz nauku. Njihovi zaključci su, do sada, bili izuzetno važni kao indikatori za ishode brojnih mečeva i ponašanje igrača na terenu u važnim situacijama – između ostalih i u predviđanju da Cicipas svakako ima šanse da dobije Federera u legendarnoj osmini finala 2019. na osnovu podataka koji su ukazivali da opseg njegovih torzionih pokreta sadrži više jediničnih vrednosti, uz superiornu statistiku rada nogu. Od te godine, podaci iz GIG-a se veoma pomno analiziraju, a ponajviše tzv.“clutch“ faktor – tj. sposobnost igrača da u najizazovnijim momemtima odigra najbolje. U tom aspektu igre su sutrašnji finalisti Đoković i Medvedev uvek bili visoko rangirani, što takođe najavljuje strahovit sudar „mentalne snage“ obojice asova.
Pogledajmo šta je GIG pripremio za nas po okončanim polufinalnim mečevima u kategoriji muškog singla:
U registru jačine udaraca među učesnicima polufinala, Cicipas je bio najsilniji – zabeleživši najbrži servis od 219,6 km/h, ritern od 166,7 km/h, forhend od 163,9 km/h i bekend od 148,3 km/h. Karačevu je najbrži servis iznosio 211 km/h, ritern 138 km/h, forhend 166 km/h i bekhend 144 km/h. Od finalista, Medvedev je zabeležio najjači servis od 219 km/h, ali je po riternu od 151 km/h, forhendu 156 km/h i bekhendu od 143 km/h bio manje izrazit od Novaka – čiji je najjači servis bio 209.6 km/h – ali je svog sutrašnjeg protivnika najdvisio bržim riternom od 154 kmh, forhendom od 164 kmh i bekhendom od 150 kmh.
U registru kretanja igrača tokom gema, vodeći je Medvedev (0.42 pretrčana kilometra), sledi Đoković sa 0.40, a zatim Cicipas sa 0.29. U setu je najviše pretrčao Đoković (1,78 km), zatim Medvedev (1,71 km) i napokon Cicipas (1,11 km).
Kategorija opterećenja pri udarcu u gemu (tj. najveće opterećenje izvršeno na ruku igrača na osnovu intenziteta udarca, gde merna vrednost predstavlja broj udaraca načinjenih pri brzini od 100 km/h) nam predstavlja Medvedeva kao lidera (126 mernih jedinica), Novaka na drugom mestu (116) i Cicipasa na trećem (86). U setu, najveće opterećenje podneo je Medvedev (482), Đoković (439) i Cicipas (346).
Ukupni broj promena pravca kretanja visokog intenziteta u gemu/setu lider je Medvedev (20/61), sledi Cicipas (16/67) a zatim Đoković (17/58), dok je u učestalosti sprintova ubedljivo prvi bio Medvedev (17/62) a posle njega Cicipas (14/36) i Đoković (11/35).
Najveći „radnik“ u gemu – odnosno setu (mereno po utrošenoj energiji prilikom kretanja igrača u poenu – gde je 335 kilo-džula jednako sa energetskom vrednošću koje pruža jedna banana) bio je Medvedev (522 KJ/2173 KJ), a zatim Đoković (540/2072) i Cicipas (380/1401).
U registru kretanja igrača tokom meča i turnira ukupno, najviše je pretrčao Đoković (4,81 km u meču/16 km na turniru), a slede Cicipas (3,59 / 15,98) i Medvedev (4,38 i 12,02 km). Po opterećenju pri udarcu u meču i na turniru do sada vodeći je Đoković (1318 mernih jedinica po meču a 4771 ukupno na turniru), zatim Cicipas (1103 i 4664) i Medvedev sa 1249 i 3179).
Po ukupnom broju promena pravca kretanja visokog intenziteta u meču i ukupno na ovom Australijen Openu do sada najfrekventniji je bio Cicipas (181 u meču ali čak 748 ukupno), sledi Đoković (131/460) dok je Medvedev imao više promena u meču – 143 – ali manje na turniru ukupno – 442. U sprintovima, je zanimljivo – Medvedev bio taj koji ih je imao najviše (141), zatim Cicipas (124) i Đoković (102) – ali ukupno na turniru predvodnik je Cicipas (504), a zatim idu Đoković (366) i Medvedev (338).
I na kraju, najveća „radilica“ u jednom meču na Australijen Openu 2021 bio je Medvedev (5454 KJ), neznatno posle njega Đoković (5432) i Cicipas (4041) – dok je zaključno sa polufinalom u ovom registru na turniru najviše učinka prikazao Cicipas (19531 KJ), zatim Đoković (18909 KJ) i konačno Medvedev (14517 KJ).
Iz perspektive istorijata analitičkog rada GIG-a, poređenja radi – rekorderi u istrčanim kilometrima u meču i na turniru su Sandgren (6.83 km meč) i Nadal (22,54 km turnir), po opterećenju Hačanov (1,573 meč) i Tim (6,291 turnir), po broju sprintova Sandgren (234 meč) i Tim (664 turnir), frekvenciji promena kretnja visokog intenziteta Imer (8,743 meč) i Dimitrov (826 turnir) i uloženog rada u KJ Tim (8000 meč) kao i 26,581 (turnir).
U jačini forhenda, istorijski lider Australijen Opena je „doktor“ Ivo Karlović (188 km/h), najrazorniji bekhend prikaza je Šapovalov (163 km/h), među top 3 igrača po jačini riterna – zanimljivo – nema Đokovića (1.Žari 179.3 km/h 2. Kirijos 178 km/h 3. Nadal 172.5 km/h) dok među najjaćim servisom – opet zanimljivo – nema „doktora“ Ive – već su tu Rumun Marijus Kopil sa 242.7 km/h, Rajli Opelka sa 240.3 km/h, Miloš Raonić sa 236.6 km/h, Mateo Beretini sa 233.8 km/h i skoro kobni po Novaka Tejlor Fric sa 232.1 km/h.
Šta bi, na kraju, mogao da bude zaključak iz ovih rezultata? Kada se sagleda „šira slika“, ni jedan od rekordera (osim Nadala, ali pre početka merenja GIG-a) nije osvojio Australijen Open – bez obzira na njihov impresivan ulog u ovim kategorijama. Od ovogodišnjih polufinalista – jasno je bilo da je Karacev inferioran u svakom smislu osim jačini udaraca (što se manifestovalo u lakoj pobedi prvog igrača sveta), dok je Cicipas uložio nadljudski trud da po drugi put u karijeri pobedi Nadala i dokopa se polufinala – gde ga je skoro rutinski izbacio Medvedev. Među finalistima – rezultati su veoma uporedivi – gde se Đoković i Medvedev smenjuju na prvom i drugom mestu u skoro svakom registru. Jasno je da obojica mogu bukvalno sve, gde Medvedev ima prednost jačeg servisa – a Đoković boljeg riterna, s tim što su obojica dovoljno učinkoviti u obe kategorije da tim udarcima mogu da presude gem, set ili meč. Đoković je potvrdio da je u odličnoj fizičkoj formi, i da – ako bude trebalo – može da istrči (skoro) koliko i Medvedev – ali će u procesu građenja poena nastojati da više iskoristi svoje iskustvo nego brze noge. Sposobnost promene kretanja će biti izuzetno važna kod obojice kako bi se odgovorilo na izazove čestih promena pravaca snažnih udaraca, a uz to i eksplozivnost da se prostor terena osvoji za kreiranje situacije za vinere. Koliko će učinkoviti biti u utrošku energije biće jednan od najvažnijih aspekata stvaranja prednosti za konačnu pobedu – što će podrazumevati mogućnost kontrole grešaka, što će biti presudno u prvom i poslednjem delu igre.
Medvedev je u fantastičnom nizu od 20 uzastopnih pobeda i 3 velika trofeja – Mastersi u Parizu i Londonu, ATP Kup – a Novak apsolutni šampion Melburna i nosilac moćne šampionske aure i stava koji su često presudni u tenisu. Da li smo mogli da poželimo zanimljivije finale Australijen Opena 2021.? Spremajte se..
Vuk Brajović / Kurir sport
NE PROPUSTITE
