Banjaluka je juče slavila svoj gradski rođendan, ali i prve pobednike svog ATP turnira, proslavljeni dubl-par Marej-Venus, koji je samo u prvom setu Kabralu i Nedovjesovu dao satisfakciju igranja u velikom finalu.
U mečevima polufinala singla, kao što smo predvideli odlučujuće stvari su se dešavale u drugom delu igre, iako je ta činjenica jedino što su mečevi Rubljov-Molčan i Lajović - Kecmanović imali zajedničko. Rusu su posle rutinski osvojenog prvog seta (6-2) „bubice ušle u glavu“, te je dozvolio Molčanu priliku da se vrati u meč kroz njegove brojne greške, te je razmahanog Slovaka na jedevite jade uspeo da „ukoči“ u momentima u kojima se probio njegov šampionski stav i nivo igre. Rastrzanost toka meča i same igre se mogla videti u 22 brejk lopte (15 sačuvanih) i registru uspešnosti udaraca koji se kretao do u proseku 60% - ali je u ključnim momentima Rus uspeo da bude onaj igrač koji će manje grešiti i time ispunio „formulu“ za ulazak u njegovo drugo uzastopno finale i poziciju da odbrani prošlogodišnji trofej na beogradskoj verziji ovog turnira.
"Srećan sam što sam u novom finalu. Igrao sam dobro. ali sam onda u drugom setu želeo da završim ranije. Počeo sam da paničim, grešim i osećao se stresno jer nisam uspeo da napravim brejk ranije. Molčan je igrao bolje. Video sam da je Molčan tada počeo da veruje da može da okrene tok meča. Morao sam da se smirim. Od tada su viđena tri ribrejka, ali je sve na kraju ispalo dobro", rekao je Andrej Rubljov.
Kao da Dušanu Lajoviću teniski maraton protiv Đokovića nije bio dovoljan, te je kroz propuštene šanse u prvom setu sebe primorao da traži spas u daljem toku meča sa rekordnim trajanjem na Srpska Openu (180 minuta) – čak i do momenata kada je Kecmanović servirao za pobedu na 5:4 u drugom setu. U sijaset situacija kada bi „stari Lajović“ krahirao i u prah pretvorio svoju igru ova nova ažurirana verzija se ne da, nalazi nove izvore energije i optimizma i resetuje se po svim elementima igre da u njoj ostane i prevagne kroz najneizvesnije okolnosti.
“Kod mene je pre postojao konflikt između tenisa i toga kako se osećam. Sada sam zamenio tu tezu i postavio mentalno zdravlje na prvo mesto. Ako sam tu onakav kakav želim da budem, onda ću i na terenu davati maksimum“, objasnio nam je tu promenu Dušan.
Publika jeste uživala u ovom dramatičnom meču i zato donekle treba zaboraviti dosta deprimirajuću statistiku (prosečni registar uspešnosti udaraca – tek oko 50%) jer je njegova vrednost bila pre svega izražena kroz srčanost, borbenost, neizvesnost, elemente šoua i patriotskog naboja emocija sa tribina.
"Rekao sam sebi, samo pokušaj da se izboriš da ostaneš u meču do kraja drugog seta, pa ako ostaneš bez goriva u trećem, nema veze. Kada sam uspeo da dobijem drugi set, osetio sam da kontrolišem stvari. Bila je borba do iznemoglosti..." prenosi nam sliku „iz svoje glave“ Lajović.
"Ako ovako nastaviš, osvojićeš sve..." drugarski je rekao na mreži Kecmanović svom saborcu iz reprezentacije. Ako motivi postoje da kompenzuju stravičan zamor Lajovića i da mu omoguće da barem na sličan način kao protiv Miše ostane „u igri“ i pored eventualnog izgubljenog prvog seta, to bi značilo da se on nalazi u najboljoj fizičkoj formi ikada.
Dušanu bi bilo bolje da učini sve da Rubljovu pruži utisak „udaranja u tvrdo“ svaki put kada agresivni Rus krene u „osvajačku kampanju“ kao što je to činio i Novaku, jer je ostanak u igri u uslovima ovako spore i neravnomerne podloge glavni preduslov za dalju tenisku kreaciju. Bez pouzdanog prvog servisa bilo kakva dalja kombinatorika ne dolazi u obzir, jer bi Lajoviću bilo potrebno da što lakše i brže dolazi do „jeftinih“ poena ili prilika za viner kako bi akumulirao energiju za prelomne delove setova.
Ono što je odlično radilo ovih dana – miksovanje ritma i visine odskoka loptice Dušan bi trebao da čini i protiv Andreja, jer je Rus „zver tempa“ i ako ne bude uspeo da konvertuje neku od tih različitih loptica u ranoj fazi poena činiće greške koje će izjednačiti šanse za pobedu šestog i sedamdesetog igrača sveta.
Ako je Lajović zaista osvojio tu vrstu strateške mentalne dubine, iz koje generiše motive i energiju da ostane konkurentan, mogao bi pre svega time da preseče dalje trajanje neželjenog toka meča. Nošen entuzijazmom publike na nivou koji je za finale bio pripreman za Novaka naš as će pred svaki „veliki“ poen imati dodatni podstrek da ostane fokusiran, zaboravi zamor i bol i krene da „odmotava paterne igre“ koji bi mogli da ga uvedu u pobednički ritam.
Naravno, ništa neće biti moguće bez pouzdanog prvog servisa i besprekorne realizacije (većine) šansi za vinere, gde je ključ pobede u stanju nejasnih fizičkih mogućnosti izražen u što više gorespomenutih osvojenih „jeftinih“ poena. Iako iz te slavne 2019. Dušan nosi pobedu nad Andrejem sa njemu trofejnog turnira u Umagu, današnji Rubljov je igrač kvaliteta za možda i treće mesto na ATP listi, ali i dalje sklon da podbaci iz istih razloga kao što je to bivao slučaj i pre.
U tim „međuprostorima“ igre Rusa treba tražiti šansu za brejk, destabilizaciju i preuzimanje inicijative koja bi dovela do osvajanja prvog seta čime bi se stvorio važan zalog za sve što predstoji u drugom. Ali i ako tako ne bude, ne treba isključiti mogućnost da Lajović u narednom setu ponovo pokrene taj svoj "perpetuum mobile" da iz svakog sledećeg poena crpi nešto dobro i povrati „tlo pod nogama“ kako bi drugi set uveo u željenu ili barem neizvesnu završnicu. A onda...
Vreme je da reči zameni navijanje - i bili vi u Banjaluci, Beogradu, Berlinu, Brajtonu ili Buenos Airesu – znajte da ako budete mogli da pratite sutrašnje veliko finale „Srpska Opena“ sigurno nećete biti razočarani.
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
