Nije baš da nije bilo tenzije u boksu prvog igrača sveta tokom prvog seta povratničkog meča protiv suštinski koledž-tenis igrača Aleksandra Vukića, jer je i pored povraćenog elana za teniskim nastupima i takmičenjem posle višestruko bolnog i zabrinjavajućeg poraza protiv Sinera u polufinalu Australijan Opena bilo puno pitanja na agendi na kojoj je trebalo naći odgovor.
Svi kao jedan – Ivanišević, Paniki , Cimalja i Herera su se fokusirali da isprate svaki Novakov potez, kretnju i odluku na terenu i iako su osmesi preovladavali, ispod njih je stanje sigurno bilo “mekenroovski ozbiljno”.
Iako je dobro poznato da se u tenisu često “pobedi u zube ne gleda” i da se “prvi mačići u vodu bacaju”, kao i da je Novak u velikom broju slučajeva kada je osvajao turnire u prvim kolima tek “hvatao zalet” i demonstrirao tenis ispod svog šampionskog nivoa, u Indijan Velsu ovog subotnjeg dana je bilo važno videti da li će Novakova aura legende biti obaveza našem asu da odigra solidno od početka do kraja, a protivniku balast koji često ishod meča odluči već u svlačionici. Povratak u tamičarski mod iziskuje dodatne napore i rešavanje situacija koje se katkad ne dešavaju na treninzima, kao i pregalaštvo i glad za pobedom koji umeju da se “istanje” kroz godine.
Iako ne toliko mlad, Vukić je podlegao “početničkom pritisku” već u svom prvom servis gemu, prepustivši ga Novaku bez previše kvalitetnog tenisa sa obe strane. Ako je to za neke bio znak da će ovo biti “već viđen scenario” posle potvrde brejka – kao i kada je Novak u narednom gemu uspeo da održi prednost uprkos pretnje Vukića videlo se da se Australijanac sa “ić” rastrčao, podigao kvalitet servisa, i da će se osloniti na upornost kako bi barem “što skuplje prodao kožu” u nastavku meča, ako ne i učini nešto više. Dve realizovane brejk lopte Đokovića bile su dovoljne za 6:2 u prvom setu, statistika je zaista izgledala solidno kao što se i priželjkivalo (servisi u registru od preko 70%, dobar odnos neiznuđenih grešaka I vinera) i zadihanost koja se primećivala posle dužih razmena je bivala sve ređa. Pristigli su i neki jeftini poeni u vidu uzastopnih asova, i meč je počeo da dobija konotacije jačeg pripremnog treninga za izazove u narednim kolima. Rutinski do kraja?
Ne baš.
3:0 za Vukića u drugom setu nije bio splet nekih vanrednih okolnosti niti fantastičkog uzleta u njegovoj igri, već pada koncentracije karakterističnog za povratak posle višenedeljnog odsustva sa terena i sa turnira u Novakovom slučaju skoro uvek podvučen neočekivano velikim brojem grešaka iz razmena i loše odigranim smečom. I pored toga što je Novak iskoristio blagi pad u Vukićevoj igri da se domogne 3:3, Aleksandar je uspeo da povrati rezultatsku klackalicu do 5:5, izvuče se iz nekoliko neprijatnih situacija,a onda dođe do 3 set lopte i sjajnim vinerom na Novakov drugi servis osvoji prvi set protiv prvog igrača sveta u svojoj karijeri. I iako je na kraju drugog seta Đoković bio bolji od protivnika bukvalno u svakom registru (osim 3-2 u duplim servis greškama) ispostavilo se da je Vukić bio za ničicu agilniji, uspešniji ili više koncentrisan kada se set odlučivao, a da je Novakovo ubitačno tenisko i psihološko oružje, ritern, izostalo iz repertoara u meri kojom su se ovakvi mečevi rešavali već početkom drugog dela igre.
Uprkos tome što je Novak početkom trećeg seta imao 11 asova naspram 7 Vukića, stekao se utisak da su se opet proredili “jeftini poeni” iz servisa kojima bi se načinila kvalitativna razlika, uštedela energija protiv skoro 10 godina mlađeg protivnika i uprostile kombinacije za osvajanje poena. Iako je taj faktor bio jedan od odlučujućih za sjajan završetak prošle ATP sezone (osvojeni Pariski Masters i Završni Masters u Torinu), problemi nastali izostankom istih Novaka su pratili tokom njegovih mečeva u Australiji. I pored tog nedostatka, Novakov ponos se uključuje u igru i “pada” brejk za 3:2 na servis Vukića, da bi nešto agresivnijom igrom u kontinuitetu potvrdio brejk za 4:2. Da tajming na riternu nije podešen videlo se gubitkom narednog gema bez jednog osvojenog poena za Đokovića, što je možda posledica i uvećane mišićne mase kod našeg asa u proteklom periodu, ali je visokom kik-servisima uspevao da potisne Vukića u defanzivu, agresivnim ulaskom u teren i snažnim forhendima prokrči put do 5:3 i stavi pritisak na Vukića da servira za ostanak u meču.
Upravo je ta formula Novaku u narednom gemu donela 2 meč lopte, ubrzo i pobednički lob posle iskusno odigrane kratke drop-diagonale iz slajsa i trijumfalni osmeh i otpozdrav publici na terenu – a onoj pored ekrana autentičnu ćiriično-latiničnu poruku Идемооо! IW Desert Rose.
Najbolji svih vremena u sledećem kolu ide na 123. na svetu, čelendžer-igrača Luku Nardija (bolji 2:1 u setovima od najboljeg kineskog igrača Ženga), želeći da u svakom narednom meču i pobedi oseti svu draž, strast, izazov i motivaciju takmičenja bez ostvarenje svih preostalih zacrtanih ciljeva u jednoj od njegovih poslednjih sezona na turneji neće biti moguće.
Dokazati to prevashodno sebi i svom timu u kalifornijskoj pustinji iz dana u dan će biti od kapitalne važnosti za njegovo samopouzdanje i optimizam, protiv kojih će i velike reči i odlični nastupi njegovih najvažnijih protivnika biti nemoćni – kao i toliko puno puta pre.
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
