Specijalni izveštač Kurira iz Monte Karla - Vuk Brajović
“U celoj mojoj karijeri nisam nikada video to da Teleđornale 1 (glavni dnevnik nacionalne televizije) za udarnu vest plasira uspeh nekog tenisera”, počinje intervju za Kurir dugogodišnji analitičar i izveštač prestižnog TV kanala Skaj Italija sa ATP turneje Simone Eterno.
Naravno, tema je Janik Siner – odnosno “Sinermanija” koja je zaposela Apeninsko poluostrvo u slavu heroja nacije koji je po svemu atipičan za merila i pojmove italijanske strasti.
“Janik je bukvalno preko noći postao legenda našeg sporta, i po nivou obožavanja bih ga poistovetio sa fudbalskom reprezentacijom, Albertom Tombom u skijanju ili Valentinom Rosijem u Moto GP-u. Ali, ono što ovde nije uobičajeno je što je on i dalje potpuno prizeman, opušten – i što, po svemu sudeći – ne postoji razlog da se poveruje da će se tu išta menjati. Italija je i teniska nacija po svim realnim parametrima, ali su Sinerovi uspesi pokrenuli novu “lavinu” interesovanja za “belim sportom” kod desetina hiljada klinaca koji su u međuvremenu počeli da treniraju”, prenosi nam Eterno.
“Ceo svet je sada čuo za San Kandido, Alto Adiđe, odnosno Južni Tirol – odakle je Janik, a gde njegovi roditelji i dalje rade u restoranu. To je region Italije u kome se nalaze neka od najluksuznijih skijališta na svetu, kao što je Val Gardena, gde je i Novak Đoković skijao posle Australije. Interesantno je napomenuti da je Alto Adiđe jedinstven u Italiji po tome što sve pare od poreza ostaju u njemu, za razliku od drugih regiona koji ih šalju u Rim. Zbog toga je još zanimljivije to što je Siner toliko skroman momak, a da je odrastao u regionu koji čak ima i primese elitizma. Dobro znamo da je Janik bio odličan skijaš kao dete, ali da ga je tenis više privukao kao sport u kome su – uz kreativnost – moguće i greške kao integralni deo iskustva i puta do uspeha i pobeda. U tome zapravo vidim glavni razlog za Janikove uspehe i životni stav, jer je on pre svega zaljubljen u tenis, uživa u njemu kao u igri – i uopšte ga ne dodiruju mamci slave kako bi možda mnoge druge koji bi na taj način bili isticani”, objašnjava nam sagovornik.
Da li je nivo igre Sinera u ovom trenutku uporediv sa Novakovim – na vrhuncu njegovih uspeha?
“Pre svega bih želeo da istaknem da je nemoguće porediti Novaka sa bilo kim - ali je zanimljivo to koliko su neki elementi njegovog uspeha uticali na Sinera. Sećamo se kako je tek pre 2 godine on imao problema sa povredama, snagom i kondicijom, koncentracijom, padovima u igri. Sada se to čini kao daleka prošlost, a glavni razlog tome je da je Siner poveo računa prvenstveno o – samome sebi. Možete imati kakav god hoćete servis, forhend, bekhend, volej – ali ako niste fizički spremni, nećete imati kontinuitet i mentalnu stabilnost koja vas čini šampionom. U tom smislu je Novak sigurno bio velika inspiracija Sineru, jer je negu o svom telu i zdravlju podigao na potpuno novi nivo – što je i omogućilo takve istorijske rekorde. Sada je Siner na tom putu, stabilan je, stekao je veliko samopouzdanje – i sebi treba da dokaže koliko je predan u ostvarenju tog bitnog preduslova kako bi novi uspesi nastavili da se odigravaju”, ističe Eterno.
Zanimljivo je bilo čuti i šta italijanski analitičar misli o tome koliko bi rivalitet sa Alkarazom mogao pozitivno da utiče na obojicu.
““Svi ćemo se setiti koliko je na momente “oštar” umeo da bude rivalitet između članova Velike četvorke, a zatim i Velike trojke. Početak odnosa između Nadala i Federera obeležio je niz velikih pobeda Španca, što je sa sobom nosilo i neke ne baš toliko prijatne situacije – ali su kroz dalje mečeve njih dvojica pronašli zajedičku “notu” i formirali jednu vrstu prijateljstva. Sa Novakom su odnosi bili još zategnutiji, i trebalo je da prođe dosta vremena da preovlada poštovanje kao osnova za njihovu dalju međusobnu i eksternu komunikaciju. Ono što je zanimljivo kod Sinera i Alkaraza je da su njih dvojica od početka prijatelji, pa bi mnogi za koje je upravo oštrina međusobnih odnosa bila glavni razlog za motivaciju Đokovića, Nadala i Federera da se ostvare takvi istorijski rekordi i presedani bili skloni mišljenju da im to “neće puno pomoći”. Ipak, ko zna šta će biti sa njima za koji mesec ili godinu, i da li će njihov “prijateljski rivalitet” dobiti neke druge tonove ili karakteristike kroz vreme – a naročito ako jedan od njih uđe u dužu seriju pobeda””, rezonuje on.
Kako mu izgleda Siner na šljaci, pred početak Monte Karla – i da li je ovo prilika da se sjajni skor od 22 pobede uz samo jedan poraz ovde i nastavi?
“Kao i mnogi igrači aktuelnih generacija, Janik je svoj tenis prvenstveno razvijao na šljaci, da bi se od šesnaeste-sedamnaeste više okretao ka brzoj podlozi. Ono što je kod njega do sada pri nastupima na zemljanim terenima činilo problem su bili kondicija, fizička snaga i pripremljenost – pa i ne čudi da je njegov najbolji rezultat na šljaci do sada bilo polufinale u Monte Karlu. Eto, skoro će pa godinu dana od veoma bolnog poraza u drugom kolu Rolan Garosa protiv Altmajera, neuspeha koji je Janik dosta loše primio – a koji je bio njegov poslednji meč na ovoj podlozi pre današnjeg dubla sa Sonegom, odnosno mnogo važnije onog u singlu protiv Korde ili Fokine u sredu. Videćemo da li taj poraz i dalje sa sobom nosi neka loša sećanja i komplikacije, što i pored ovakvog izuzetnog niza uspeha kod mladih igrača nije nemoguće. Takođe je pozitivno to što je primećeno da je u Majamiju odigravao forhend sa mnogo više spina, što za šljaku puno znači, ali je na ovoj podlozi potrebno uložiti mnogo više energije da bi se konačno dobio poen, gde je i strpljenje izuzetno važan element za pobedu. Na treninzima sve izgleda u redu, atmosfera je pozitivna, tranzicija sa tvrde podloge ide po planu i ambijent u kome će igrati će sigurno biti veoma prijatan za njega, ali je jednostavno teško dati bilo kakvu prognozu za nivo nastupa bilo kog igrača na svetu – pa i Sinera, Alkaraza ili Đokovića - kada je prvi veliki turnir na ovako zahtevnoj podlozi u pitanju”, rezimira za Kurir Eterno.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
