Za Francuze junak koga treba odlikovati ordenom Legije časti, za sve ostale "ubica snova".
Nikolas Batum je sjajnom blokadom u poslednjoj sekundi uzbudljivog polufinala nad Klemenom Prepeličem pogurao Francusku u finale Olimpijskih igara i tako slomio srca svima koji su bili na strani Slovenije.
Batum je tako svojoj državi osigurao još jednu medalju i svojoj iovako bogatoj karijeri dao još jedan momenat za pamćenje. A ima ih za filmove u nastavcima. Sa Francuskom je osvojio dve bronze na Svetskim prvenstvima. Na Evropskim prvenstvima ima po jedno zlato, srebro i bronzu. Sada je pridodao i prvu medalju sa Olimpijskih igara. Zlatnu ili srebrnu, znaćemo posle finala sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Ostaje da se vidi da li će to biti kruna njegove karijere i oproštaj od nacionalnog dresa koji nosi već 15 godina.
A malo je nedostajalo da nikada ne postane košarkaš. Razlog je velika porodična tragedija. Imao je svega dve i po godine, kada je sa svojom majkom gledao oca Ričarda Batuma. Igrao je prvenstvenu utakmicu za svoj Provil. Na jednoj utakmici je posle faula stao na liniju kako bi izveo slobodna bacanja. I samo se srušio. Ostao je na mestu mrtav, na očigled malog sina Nikolasa. Iako se u početku sumnjalo na infarkt, uzrok smrti je bila aneurizma.
I dok bi drugi bežali od košarke kako ih ne bi podsećala na tragičan događaj, Nikolas je upravo u očevu čast počeo da je trenira.
"Osećao sam se kao da moram nešto da postignem u košarci, smatrao sam da je to očevo nasledstvo", pričao je Nikolas o svojoj odluci.
Od malena je bio talentovan košarkaš. Bio je MVP Evropskog prvenstva za igrače do 18 godina, a pre punoletstva je zaigrao za seniore Le Mana.
Ubrzo je stiglo i vreme za odlazak u NBA. A tu su se javili veliki problemi. Uoči drafta, dok je prolazio EKG pregled, lekar Toronta ga je pitao da li u istoriji porodice neko ima srčane smetnje. Kada je ispričao scenu sa ocem krenule su njegove muke. Klubovi su mu redom otkazivali treninge zbog straha da mu se nešto ne desi na parketu. Uoči drafta stajao je sve slabije i slabije.
Ipak, kada se našao u skoro bezizlaznoj situaciji javio se Hjuston. Odabrao ga je te 2008. godine na draftu i prosledio u Portland gde je proveo sedam godina. Nakon toga je potpisao 120 miliona težak ugovor sa Šarlotom, a prošle godine je karijeru nastavio u Los Anđeles Klipersima.
A o kakvom se čoveku radi najbolje ilustruje scena posle završetka polufinale utakmice kada je prišao klupi Slovenije i tešio uplakanog Luku Dončića uz jaku poruku:
"Brate, ovaj sport je tvoj".
Svaka čast!
Kurir sport
NE PROPUSTITE
