Zorica Brunclik prisetila se svog početka na muzičkoj sceni koji je bio posut trnjem i ružama.
"Rodila sam se sa željom da volim da pevam, nije bilo trenutka u kom sam odlučila da će to biti moje opredeljenje, jednostavno, muzika je živela u meni. Po maminoj priči, tek što sam prohodala stajala sam na šamlici i pevala. Budući da potičem iz vrlo siromašne porodice, mi nismo imali radio, ali su imele komšije, pod čijim prozorom sam slušala muzik, čak i zimi naš je prozor je bio otvoren da bih čula muziku", priseća se Zorica i priča kako joj je Bora Spužić Kvaka olakšao put do zvezda.
"Bila sam sa njegovom ćerkom u školi i bio je jedini koji mi je pomagao u trenutku kada nisam imala ništa i ja mu to nisam zaboravila, a on, gore negde na nebu, to zna. Brinuo se najviše o mom stomaku, da ne budem gladna i odveo me u robnu kuću da kupim odeću da mi ne bude hladno. Čuo me je kako pevam i mislim da u tom trenutku nije verovao da mogu da izrastem u zvezdu kakva sam danas", priča pevačica.
"Kao devojčica, nastupila sam na raznim muzičkim takmičenjima i audicijama, ali nikada nisam pobedila. Tada su poznati bili u žiriju i samo sam htela da me čuju. Mnogi koji su tada pobedili nisu nikada uspeli da imaju karijere poput moje, što ovi mlađi treba da zapamte. Bog i detalj po kojem će te pamtiti su ključ z auspeh", otkriva Brunclikova.
"S prvom pesmom sam napravila hit i svi su počeli da se raspituju o meni i otimaju za koga ću snimiti. U tom trenutku nisam razmišljala da li će to trajati, već sam uživala. Na sreći, s manjim osilacijama, moj uspeh traje 40 godina", kaže pevačica koja, pored žala što joj pojedine pesme nisu ponuđene pre kolega, jedino kaje što nije držala jezik za zubima, jer joj, kako kaže, bio brži od pameti.
"Sve što sam rekla uvek je bilo na mestu, ali ljudi ne vole da čuju istinu, nisu voleli tada, ne vole ni sada. I to je najveća moja mana i problem. Danas kažem sebi: Zorice, broj, pa tako brojim u sebi, a zapravo hoću da puknem i na kraju opet kažem", iskrena je pevačica, kojoj mnogi zameraju što se javno deklarisala kao član JUL-a.
"Mnogi političari su pokušali da me skrajnu. Zbog toga sam u nekom trenutku bila nepodobna, ali evo 15 godina nisam u politici i još sam uvek zabranjena na RTS", rekla je Zorica i ističe da joj je Mira Marković i da lje dobra prijateljica,
"Samo se meni zamerilo što se družim sa njom, to što su se pojedini kasnije sa nekim predsednicima okumili to nikome ništa. I danas se čujem sa Mirom i ne kajem se što sam se javno deklarisala tada i rekla sam koju struju podržavam, jer ne nosim glavu samo za frizuru. Smatram da svaki od nas ima građansku dužnost da doprinese da Srbija krene nabolje. Da nije bilo mog političkog zalaganja, ševači ne bi dobili profesiju. Ja sam se izborila da danas možemo da štrajkujemo i tražimo svoja prava", ističe Zorica.
"Uvek sam privlačila pažnju, od zlatnog skafandera u kojem sam se pojavljivala pa do izjava, načina života i politike. Sada sve to gledam sa duhovitije strane, ali bilo je tu suza dosta i bilo je teško, ali sam isplivala jer sam pošten građanin. Stalno su se meni pripisivale neke etikete, ali ni trnje ni ruže ne bih menjala samo bih manje godina da imam. Sve u svemu, srećna sam i zadovoljna žena koja čvrsto stoji na zemlji i imam čestitu i poštenu porodicu, muža koji je raduje sitnicama i šta će mi više", otvoreno priča i kaže da nije bilo lako sve vreme biti supruga, majka i žena od karijere, ali da ne misli da još dugo ide u penziju jer ne bi znala šta će sa sobom.
(Alo)
