Iako mnogi misle da Soraja Vučelić nikada ništa ne radi, ona tvrdi da često zna da zasuče rukave i prihvati se i fizičkih poslova.Njoj majstor nije potreban jer se odlično snalazi sa šrafcigerom i čekićem u ruci, menja sijalice, osigurače, ali joj nije stran ni težak rad sa bušilicom. U intervjuu za Kurir Soraja priča o 1. maju i tome kako će ga proslaviti.- Putujem u Moskvu sa drugaricom i njenom ćerkom. Potreban mi je odmor. Isključiću telefon i relaksirati se sedam dana.Kako obeležavaš praznik?- Uvek neradno (smeh). Opustim se sa društvom i prepustim se uživanju u hrani. Drugi peku roštilj, a ja samo jedem. Nisam majstor u kuhinji, tako da od mene tu nema koristi, eventualno isečem paradajz.Da li si nekad učestvovala u teškim fizičkim poslovima?- Jesam, više puta. Obilazila sam gradilišta i majstorima odnosila pivo, vodu i hranu. Fizički rad mi nikada nije bio problem. Dosadno mi je kad ništa ne radim. I kad nema posla, ja ga izmislim.
Obavljaš li u stanu neke majstorske radove?- Muški majstor mi samo smeta. Menjam sijalicu i zavrćem šrafove, ali kad je o većim radovima reč, onda tražim pomoć.Da li ti je žao što nisi bila Titova pionirka?- Plačem svakog dana (smeh). Svi smo mi nečiji pioniri. To su prošla vremena, a uvek treba gledati u sadašnjost i budućnost.Da li si konačno pronašla ljubav svog života?- Uvek imam ljubav. Bez nje ne mogu da funkcionišem. Retko kad govorim o tome, trudim se da tog nekog sačuvam samo za sebe.
