Tomović je pričao i kako je dva puta išao na hodočašće u manastir peške, a taj drugi put mu se urezao u pamćenje - jer je išao peške od Bara.
"Te 2002. godine krenuo sam u tri ujutru. Sećam se da sam imao patike za trening. Pešačio sam 36-37 sati. To je 100 i nešto kilometara", započeo je Vlada svoju ispovest.
Čitave večeri su zavijali vukovi, kako on kaže, prolazio je i kroz tunel čiji se arhitekta ubio jer je napravio kriv tunel. Tomović tvrdi da ga ničega nije bilo strah.
"Išao sam preko Danilovgrada i onda sam napravio grešku. Poslušao sam nečiji savet da idem šinama. Nisam mogao da uskladim korak sa pragovima i morao sam da gazim prag-šljunak. Išao sam tako 27-28 kilometara", požalio se Vladimir.
Kada se popeo do manastira, tabani su mu bili u plikovima.
"Čekao sam liturgiju i osam sati sam stajao u mestu. Na kraju sam izuo čarape i pogledao tabane. Sve je bilo kao rukom odnešeno", završava Tomović svoju čudesnu ispovest.
