Tanja Savić konačno je nakon godinu i po dana razdvojenosti prigrlila svoje sinove Maksima i Đorđa i u ponedeljak ih iz Australije vratila u Srbiju. Na aerodromu „Nikola Tesla“ pevačicu i njene naslednike sačekali su brat i sestra, a potom je srećna majka iznajmila limuzinu kako bi sinove odvela u Smederevo, u porodičnu kuću.
NE PROPUSTITE
Kako si se osećala kada si videla Maksima i Đorđa, nakon godinu i po dana?
- Plakala sam, bila sam jako uzbuđena, emotivna... Deca su isto reagovala. Imam i taj snimak ali zbog suda ne smem da ga objavljujem. Nadam se da sam svojim primerom pokazala da pravda uvek pobeđuje. Porasli su, a oni su meni rekli kako su me sa nestrpljenjem čekali i pitali se kada ću da dođem. Bili su jako uzbuđeni.
Da li si se videla sa Dušanom?
- Bilo mi je jedino važno da uzmem decu, a što Dušana tiče, to me ne zanima i ne želim da pričam o njemu.
Kako će on sada viđati decu? - To zaista ne znam, sve je još uvek sveže. Videćemo na sudu šta će biti. Ja ne želim da decu odvajam od oca i neću im uskratiti telefonske razgovore. Samo želim da moji sinovi budu srećni.
Da li se plašiš da ti ponovo ne oduzme decu?
- Posle svega što sam preživela ne plašim se više ničega. Sad sam najjača!
Ko ti je najviše pomogao u ovoj borbi?
- Mnogi ljudi su mi se našli i pomogli, nažalost neke od njih ne smem da imenujem, ali mogu pomenuti Danijelu Stojanović, koja mi je radila vizu i dozvolu da pređem granicu. Mnogo njih je prepoznalo moju bol i tugu i stvarno su mi izašli u susret kako bih se što pre videla sa sinovima.
Da li deca znaju srpski ili pričaju isključivo na engleskom?
- Znaju srpski, ali imaju akcenat pa su mi baš smešni i slatki. Ja ih ponekad ne razumem, zato što dugo nisam bila tamo i nisam pričala ni slušala engleski. Sada se prilagođavamo jedni drugima. Znam da neće biti lako, treba tu dosta živaca, strpljenja ali, hvala bogu, ja toga imam napretek.
Da li planiraš da sa decom odeš na odmor?
- Imam velike planove sa njima. Ali ajde da se prvo upoznaju sa zekama, jer su me pitali gde su im zeke i šta rade, a za sve ostalo ćemo lako.
Kakve su bile mere kada si ušla u Australiju?
- Bila sam u karantinu 14 dana sama, ali kada sam to preživela, sve ću preživeti.
Ko će ti sada pomagati oko dece?
- Najviše moja sestra, kao i čitava porodica. Svi su srećni što se ova agonija završila i jedva čekaju da stignemo.
Da li imaš neku poruku za majke koje proživljavaju sve što si i ti?
- Da se bore i da ne odustaju jer boriti se nije sramota. Ukoliko trpe psihičko ili fizičko nasilje treba da dignu glas. U mom slučaju, da nisam progovorila ništa se ne bi desilo. Moj savet je da ne žive u toksičnoj vezi jer svako na ovom svetu zaslužuje da bude srećan.
kurir.rs/alo
NE PROPUSTITE
Bonus video:
