SOS linija Autonomnog ženskog centra se tokom vanrednog stana prošle godine u Srbiji bukvalno usijala, kaže na početku intervjua za Kurir Jelena Riznić, sociologinja i aktivistkinja kolektiva Ženska solidarnost:
- Samo tokom prve smene, od 10 do 15 časova, imali smo za 40 odsto više poziva nego inače. Razlog je jednostavan - tada su nasilnici uglavnom van kuće. U tom periodu su žene više ostajale bez posla, pa su više bile u kući, jer sva istraživanja pokazuju da su žene te koje plaćaju teret krize. One češće rade u privatnoj sferi, češće ostaju bez posla u javnoj sferi i češće trpe nasilje u toj situaciji. I u nepandemijskim periodima žene ne nailaze na stopostotno razumevanje i podršku u ovim institucijama koje to treba da pokažu.
Da li su ljudi koji rade u tim ustanovama dovoljno senzibilisani?
- Često policija i CSR ne veruju žrtvama ili umanjuju njihovo iskustvo. Naši zakoni nisu sjajni, ali jeste dosta toga urađeno i poboljšano. Problem je što se oni često ne primenjuju uvek kada je potrebno. Međutim, nije sve negativno, svaka situacija nasilja ima izlaz.
Šta vi kažete ženama koje se jave i traže pomoć? Kako ih usmeravate?
- Prvo im stavimo do znanja da verujemo da se nasilje dešava. U nekom daljem razgovoru možemo da pitamo za detalje, ako je to potrebno pravnom timu, ali je ključno da pokažete poverenje, jer svako nasilje je kršenje odnosa poverenja i sigurnosti koje osoba ima prema nekom. Ne smete da donosite odluke u njeno ime, ali treba da joj budete podrška kako bi ona preuzela kontrolu, jer kada se desi nasilje, to je znak da nemate kontrolu nad određenim stvarima u svom životu.
Da li vam se više javljaju žene koje su pretrpele fizičko nasilje ili neki drugi oblik nasilja?
- Javljaju se i novi oblici nasilja. Sve više se javljaju zbog digitalnog nasilja, zbog nasilnika koji prete objavama video-snimaka ili fotografija eksplicitnog sadržaja. Ili se javljaju zbog kontrole društvenih mreža, mobilnog telefona...
Da li je lako otići od nasilnika?
- Procenjuju se faktori rizika i u skladu s tim se postupa. U situacijama fizičkog nasilja koje se ponavlja, praksa pokazuje da najviše femicida ima kada žena napusti partnerski odnos, odlazi iz kuće ili je već otišla. Zato je ključno da se ceo proces dobro isplanira, ne treba da se prenagljuje. Takođe, praksa pokazuje da žene odlaze sedam do 11 puta pre nego što zauvek odu. Nama je teško da sa strane razumemo, ali žene mogu da vole te svoje partnere, jer nasilnik nikada nije samo to.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
