MILOŠ VUČEVIĆ: Makedonija i Albanija imaju nula bodova, a sve su uradili za EU ​- velika nepravda i obeshrabrujuća za sve nas

„Ponosan sam na naše odnose. Voleo bih da ti odnosi budu sve bolji i bolji. Zabrinut sam zbog demografije. Makedonija i Srbija su izgubile značajan deo stanovništva i to je veliki problem i ljudi moraju da razumeju šta se dešava“, kaže ministar odbrane Srbije Miloš Vučević u ekskluzivnom intervjuu za Makedonski portal

Tema je bila i naoružavanje Hrvatske i Kosova, kao i budućnost Bosne i Hercegovine i o tome koje je rešenje za Srbiju prihvatljivo za Kosovo.

Neminovno je bilo i pitanje Ukrajine – Vučević kaže da Srbija u potpunosti podržava teritorijalni integritet i suverenitet te zemlje. A što se Rusije tiče, ministar odbrane kaže da je protiv politike sankcija, jer su posledice istih osetili građani Srbije.

Nedavno ste izjavili da će svi koji se bore za strane države i koji su na jednoj ili drugoj strani a su državljani Srbije, biti kažnjeni po zakonu. Kako ćete to praktično da sprovedete, jer možda neće doći kući, znajući da će biti kažnjeni?

– Biće kažnjeni svi koji su se bilo gde borili, sada je sukob u Ukrajini najaktuelniji i bez obzira da li se bore na ukrajinskoj ili ruskoj strani, na udaru su srpskog zakona. Da bi bili odgovorni, oni moraju da budu pod srpskom jurisdikcijom i dostupni nadležnima, a sve dok su u trećim zemljama možemo samo da zahtevamo da nam budu dostavljeni. Da li će nam ih predati ili ne – sumnjam, zavisi i od njihovog daljeg statusa, da li su državljani tih trećih zemalja, da li će aplicirati za državljanstvo u onim državama za koje su se angažovali da se bore.

Ključna poruka je da nikoga ne ohrabrujemo i ne učestvujemo u odluci da bilo ko ide u rat na bilo kojoj strani. I bilo je pokušaja da se Srbija prikaže kao kamp za obuku jedne ili druge strane u sukobu.

Dakle, država za takve procese ne ćuti. To je kod nas zabranjeno, mi ne želimo da građani Srbije učestvuju u bilo kakvom sukobu. Van svoje teritorije Srbija može da učestvuje samo u mirovnim operacijama, preko Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, pod patronatom EU ili UN.

Reč je o pojedincima koji su odlučili da deluju mimo zakona i naškode ugledu Srbije i otežaju položaj Srbije u veoma delikatnom trenutku. Jer ima i onih koji nisu dobronamerni i koji kažu, aha, takvi se tu i tamo pojave i tako se stvara scenario da to Srbija prećutno dozvoljava. A ne dozvoljava. Ako se vrate u Srbiju ili budu dostupni nadležnima, biće privedeni pravdi.

I vaši strateški partneri sa Zapada su rekli da je važno da se Srbija posveti tom pitanju. Kad smo kod toga, hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji ili se očekuje da će u narednom periodu EU podići rampu prema Moskvi?

– Interesantni su ti poslovni odnosi EU i Ruske Federacije. Treće zemlje koje nisu članice EU često su izložene velikim sankcijama. Mogu vam dati konkretan primer, evo uvoza nafte i naftnih derivata iz Rusije, gde neke članice EU imaju posebne uslove i oslobođene su nekih paketa, a Srbija kao zemlja koja nije članica EU nema mogućnost pod istim uslovima da reši svoje energetske probleme.

Po pitanju sankcija Ruskoj Federaciji Srbija ima principijelan stav, govorim o sadašnjem vremenu, a ne o tome šta bi moglo biti za 3 dana, 3 meseca, 3 godine.

Imamo negativan stav po pitanju sankcija, jer smo kao država bili izloženi sankcijama 90-ih godina i znamo koliko ljudi trpe.

I to je naš principijelan stav, mi uopšte nismo zagovornici ili pristalice politike sankcija i ne mislimo da to utiče na političke lidere, kako je definisano, ali sankcije pogađaju obične ljude, obične ljude. A Srbija je stradala i mi do danas plaćamo te sankcije, a imamo ekonomske mane. Nikada nećemo biti pristalica takve međunarodne politike ili takvog načina delovanja u međunarodnim odnosima.

I drugo, te sankcije će više uticati na Srbiju nego na Rusiju. Vrlo malo stvari u Ruskoj Federaciji zavisi od Srbije. A naše potrebe za energentima koji dolaze iz Ruske Federacije su mnogo veće i intenzivnije, pa čak i za kompanije koje dolaze iz zapadne Evrope i rade u Srbiji i koriste istu energiju koja dolazi iz Rusije.

Ono što tražimo od evropskih partnera je samo jasno razumevanje naših stavova, razumevanje da je za diversifikaciju ili stvaranje alternativnih izvora snabdevanja potrebno vreme, kako bismo bili manje zavisni od jednog, drugog ili trećeg.

Srbija će odluku o sankcijama definisati u odnosu na sopstvene državne i nacionalne interese. U ovom trenutku mi smo jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji, ali smo vrlo jasni da podržavamo ceo suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Ali nismo ulazili ni u antirusku histeriju, u smislu da treba zabraniti čitanje Dostojevskog ili slušanje Čajkovskog, ili izbacivanje ruske dece iz škola i vrtića, ili kažnjavanje svih ruskih sportista.

Srbija ne može da bude deo toga, jer je na neki način prolazila kroz slične situacije, često neopravdano.

Politika je jedno, međunarodni odnosi drugo, a jedno su ljudski odnosi i čovečanstvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je povećanje broja specijalaca u Vojsci Srbije, sa sadašnjih 1.600 na 5.000. Gde ćete naći toliko ljudi koji bi da budu specijalci?

- To je veliki izazov za sve nas u sistemu odbrane Srbije. Da podsetim da je Srbija vojno neutralna zemlja.

Nismo politički neutralni, odlučni smo da idemo ka EU i u tom procesu se usklađujemo sa politikom EU. Ali što se tiče vojnog, odbrambenog stava, mi smo ostali pri stavu da treba da budemo vojno neutralni, i mislim da je to razumljivo, ako pogledate našu istoriju i kroz šta smo prošli 90-ih godina.

Naša ideja je, s obzirom na informacije, analize sa fronta u Ukrajini i Nagorno-Karabahu, praćenje kretanja drugih oružanih snaga, ne govorim samo u regionu, već i u Evropi i šire – da treba da ojačamo. jedinice za specijalne operacije.

U kratkoročnom i srednjem roku povećajmo broj pripadnika tih jedinica boljom obukom, obukom i boljom opremom za njih, za njihovo razmeštanje na više lokacija u Srbiji.

Šta je naša namera? Hajde da im obezbedimo dodatne plate, veće zarade iznad standarda, najbolju opremu i obuku i pokušajmo da dođemo do tog kontingenta ljudi iz stanovništva koji trenutno nije angažovan u sistemu odbrane. Naš cilj nije da pređemo iz jedne jedinice u drugu ili da policajci pređu u vojsku, već da dopremo do one populacije koja trenutno nije zaposlena ili angažovana u vojsci i policiji, a ima želju, želju i psihofizičk sposobnosti da su u sastavu specijalnih jedinica, gde negde treba da pokažu patriotizam i ljubav prema otadžbini. A da imamo dobre, pristojne uslove za život u srpskim okvirima, govorim o platama, jeftinijem stanovanju, opremi... to je poziv za mladiće i devojke. Naravno da demografske prilike nisu baš dobre i lake, biće to veliki izazov za nas.

Očekujem da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Dan državnosti Srbije, 15. februara, kada slavimo Sretenje kao crkvu, zvanično objaviti taj proces i da ćemo imati zvaničan poziv i videti da li će trajati 60, 90 godina. dana, ako bude otvoren tokom cele godine, naravno, biće u etape.

Prvo ćemo se fokusirati na popunjavanje postojećih specijalnih jedinica, a zatim na formiranje novih. Kada nam je predsednik krajem prošle godine dao taj zadatak, odmah smo krenuli u tehničke pripreme, a ne samo da pucnete prstima i kažete da hoćemo 5.000 specijalista. Mora se sve pripremiti, videti jedinice, gde će se nalaziti, gde su kasarne, ima li uniformi, ima li čizama, koje puške nose, ko će ih obučavati, koji oficiri, koji podoficiri, gde ćemo naći ljude. I u pravu ste, kada kažete da će najveći izazov biti ljudi.

To nije problem za Srbiju ili Makedoniju, problem je za sve zemlje, uključujući i SAD koje imaju najjaču vojsku i najbolje uslove za profesionalnu vojsku i nije im lako da ih popune, a nedostaju im u određenim rodovima vojske i popunjavanje onih iz redova stručnog sastava. Profesionalne vojnike danas nije lako naći nigde, jer privreda napreduje, plate su veće u civilnom sektoru, jer je lakše raditi u firmi od 8 do 16 ili od 9 do 17 časova i onda biti slobodan. U vojsci ne znaš da li si na dužnosti, straža, da li je vojna vežba ili, ne daj Bože, oružani sukob.

Naš fokus je na 5000 specijalaca, kada se stvore uslovi da se razmotri pitanje služenja vojnog roka, aktivne rezerve, to je neophodno ako želimo da budemo ozbiljni. Ako hoćemo da živimo u uverenju da nikada nigde neće biti sukoba i da nam vojska ne treba, onda je to nešto što ne liči na državu, već na iluziju da u svetu postoje hipi komune i da svi se vole i veoma su fini jedni prema drugima i srdačni, ali, nažalost, život nas često demantuje.

Sukobi koji su se desili prošle, ali i ove godine, posebno okršaj u Ukrajini, koji je na nivou svetskog sudira, veliko je snažno upozorenje za sve zemlje.

Pogledajte sukob u Nagorno-Karabahu. Azeri su radili na sebi, a Jermeni su pobeđivali u proteklih 10 godina. A Azerbejdžan je radio i radio i sada je u punoj ofanzivi i postigao je određene vojne uspehe.

Ne živim za sukobe, moj narod i moja država su platili veliku cenu u 20. veku, ali ozbiljna država mora da se pripremi za svaki scenario.

Smatram da je država koja ima jaku, dobro obučenu i opremljenu vojsku garant mira, a ne obrnuto. Kada ste jaki u bezbednosnom sistemu, teža ste meta za svakoga ko želi da vas zadirkuje. Kada si slab i nedovoljno pripremljen, onda si ranjiv i vreća za udaranje.

Jaka vojska nije znak da se ide u sukob, jake vojske nisu poziv na rat, već argument za očuvanje mira.

Ono što Srbija radi u konceptu jačanja odbrambenih snaga je u kontekstu odbrambenih kapaciteta. Nemamo ništa ofanzivnog karaktera. A ono što kupujemo nije ofanzivnog karaktera. A ono što želimo da kupimo nije ofanzivne prirode. Nemamo pretenzije ni prema kome, samo želimo da sačuvamo svoje.

Voleo bih da se ono što ceo svet govori o Ukrajini kaže i za Srbiju. Isti principi i principi međunarodnog javnog prava treba da važe za sve, a ne opšte norme međunarodnog javnog prava od slučaja do slučaja.

Sada ste odgovorili i na pitanje da li Srbija zvecka oružjem kako tvrde neki međunarodni partneri i neke komšije. Ovde ste negde odgovorili i na pitanje o naoružavanju Kosova, jer su najavili kupovinu velike količine naoružanja od Turske, uključujući i dronove. Ali prema Rezoluciji UN 1244, oni nemaju pravo na sopstvene oružane snage, a pogotovo ne na ovaj način.

– Prosto je neverovatno šta se dešava na Kosovu i Metohiji. Rečeno nam je da uvedemo sankcije Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu. A u isto vreme nam je rečeno da se pomirimo i prihvatimo realnost da je Kosovo nezavisno. Dakle, neke granice su nepovredive, Krim je u Ukrajini, Donbas je u Ukrajini, niko ne može nasilno da promeni granice, ali naše granice mogu da se promene.

I to treba da prihvatimo da bismo videli bolju perspektivu i bolju budućnost, a ako to ne prihvatimo, bićemo kažnjeni.

I to nam je otvoreno rečeno. Mi smo kao država Srbija izloženi neverovatnim političkim pritiscima. Prete nam nove sankcije, povlačenje investitora, izolacija Srbije ako ne pristanemo na amputaciju dela naše teritorije.

Tamo je demografska slika takva kakva jeste i to moramo prihvatiti. I nema kompromisa. Srbija i Srbi ne treba da dobiju ništa. Ništa nam se ne nudi. Nudi nam se ono što je trebalo da bude realizovano pre 10 godina, Zajednica srpskih opština. Deset godina ništa što je garantovala EU nije sprovedeno.

Da se ​​vratimo na ovo, postoji vojno-tehnički sporazum iz Kumanova od 1999. godine između tadašnje Vojske Jugoslavije, danas Srbije i NATO pakta. Bivša SRJ (zajednica SCG, a danas Srbija) saglasila se da je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji NATO, odnosno KFOR. Definisano je kroz Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, za koju su glasali svi bez izuzetka.

A onda su počeli da osnivaju Kosovske bezbednosne snage, što je takođe suprotno Rezoluciji, tako da će u ovoj novoj Kurtijevi vladi dobiti i Ministarstvo odbrane, i počeli su da transformišu Kosovske bezbednosne snage u Oružane snage Kosova ili Vojske Kosova, što ne smeju.

Kada pitamo naše NATO partnere da li učestvuju u tome, oni kažu – ne, ali na bilateralnom nivou pojedine članice NATO-a i te kako učestvuju u tome.

A vidite da se formira vojska Kosova i da kupuju oružje, ofanzivne dronove iz Turske, Bajraktari, hoće i drugo naoružanje.

Čak učestvuju i u operacijama drugih zemalja, na primer, te Kosovske bezbednosne snage poziva Velika Britanija da učestvuju u njihovoj misiji na Foklandskim ostrvima, na Malvinama, gde provociraju Argentinu i spor koji je otvoren između dve zemlje.

Sada bi trebalo da se mešamo u spor između Argentine i Velike Britanije.

Zamislite da njih desetak sa Kosova ode tamo da rade ne znam šta. Ali oni sve to rade namerno i to su dobro poznati scenariji.

Mi kao država i kao vojska Srbije pomno pratimo šta se dešava na teritoriji Kosova i Metohije po tom pitanju i jasan nam je scenario da bi Kurti želeo da bude Zelenski, a mi smo neki mali Rusi koji kreću u neku novu ofanzivu, jer nema šta da ponudi svojim građanima. Nema investicija, nema fabrika, nema nove velike infrastrukture, imaju energetski problemi, nemaju šta da kažu.

Šta da ponude osim... „evo nas izloženi srpskoj agresiji, evo nas opet ’99, evo opet Srbi počinju, evo ga mali Putin, ovo su mali Rusi, ja sam Zelenski... NATO pomozite nam.“ Ovo se dešava ono što bi oni želeli da se desi i zato vidite da se svaki dan pokušavaju da se izazovu sukobi na Kosovu i Metohiji.

Juče su napali novog srpskog dečaka. Tako su na Badnje veče streljali dva dečaka, Stefana i Milana Stojanovića, jer su nosili badnje grančice. U Štrpcu, to je mala opština kod Šar planine, na jugu Kosova i Metohije, to je mala srpska enklava, ne znam ni da li ima 5000 ljudi.

Dete ima 11, dečak 21. Na njih je pucao pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga. I onda vidite festival licemerja međunarodne zajednice, da osuđuju incident na Kosovu ili žale što su dva građanina Kosova ranjena i hvale rad kosovske policije koja je brzo otkrila počinioca. A zašto ne kažete ko je pucao na decu i da su ti dečaci mete jer su Srbi?

Međunarodnoj zajednici se žuri...

- Njoj se žuri jer Rusija koristi kosovski argument.

Koje rešenje je prihvatljivo za Srbiju oko Kosova, osim Zajednice srpskih opština? Velika petorka je bila uz predsednika Vučića, pritisci su pojačani, očigledno je da im se žuri da završe pitanje pregovora, dogovora, koje rešenje je prihvatljivo za Srbiju do ovog proleća ili leta?

– U pravu ste, oni su pokrovitelji kosovske nezavisnosti i žele da vide brzo zatvaranje tog slučaja da bi izbili argument Putinu kada govori o Krimu, Donbasu i drugim regionima i oblastima u Ukrajini, ja govorim o istočnom delu Ukrajine. Jer kosovski presedan je primer koji može poslužiti mnogim drugim zemljama. Ako je bilo moguće za Kosovo i Metohiju, moguće je i za Donbas ili ne znam neke druge delove sveta, neću da licitiram.

I zato je taj pritisak na Srbiju – Srbiju da pristane na to i da pokaže Rusima da to nije identična priča, jer Kijev nije pristao, a ovde je pristao Beograd. A Rusima, naravno, odgovara ovaj argument da kažu – kad ste vi mogli da izvršite vojnu akciju na Kosovu, možemo i mi da izvršimo vojnu akciju. Ono što obe strane nazivaju "vojnom akcijom".

Zato je pritisak sve veći, pritisak na nas je stravičan. Ne nudi nam se ništa lepo, nudi nam se nekakva evropska perspektiva jednog dana, jednog dana nešto...

Obećanja?

- Obećanja. Ne mogu da vam kažem koji je to minimum koji bi Srbija mogla da prihvati, jer da ne pokazujemo sve karte unapred, bilo bi vrlo neozbiljno.

Ali nije moguće doći do potpunog rešenja a da ono u suštini nije kompromisno rešenje. To znači da obe strane moraju biti podjednako nezadovoljne. Nije moguće da jedna strana dobije sve, a druga da dobije Zajednicu srpskih opština kao nevladinu organizaciju. Zato što se zaista plaše da Zajednica srpskih opština ne bude nova Republika Srpska.

Ako je u pitanju udruženje na nivou opštinskog dobrovoljnog vatrogasnog društva, možda i može..., ali postoje precizno utvrđeni principi iz Briselskog sporazuma i dodatni aneksi na kojima Zajednica srpskih opština mora da se zasniva.

Sad zamislite Kurtija kako kaže, pa to ne postoji, to nije u skladu sa njihovim ustavom. Pa oni uopšte nisu u skladu sa našim Ustavom, pa mi razgovaramo. Kad bismo pogledali taj njihov ustav, ne bismo mogli ništa da se dogovorimo. Kako napraviti dogovor? Pa to je glupost.

Upravo zbog toga postoje ti međunarodni procesi, odnosno razgovori pod pokroviteljstvom, na koje je Srbija pristala. Mislim da je napravila grešku kada je dozvolila da izađe iz okvira UN 2010-11 i pređe na nivo EU. To je bila greška tadašnje vlasti u Srbiji, jer većina članica EU Kosovo vidi kao nezavisnu državu, a u UN je malo drugačije, odnosno drugačiji raspored snaga i mogao bi se objektivnije sagledati .

Hoće li se doći do rešenja? Znate šta: Pitanje Kosova je otvoreno još od Berlinskog kongresa 1878. i Prve Prizrenske lige i niko ga nije rešio. E sad, ne znam da li ćemo to rešiti ovog proleća ili do neke izbore koje imaju 2024. godine, ali da će pritisak na Srbiju biti užasan, nažalost, u to sam siguran.

Biće nam veoma teško. Jednostavno nam ne daju da živimo normalno i pristojno, moramo da budemo mudri, da ne nasedamo na provokacije, da ne ulazimo u taj scenario iz 90-ih da smo mi loši momci. Jer ono što ne mogu nekima drugima, verovatno bi nama, jer mi smo mali, nemamo nuklearno oružje, nemamo tako veliku državu i onda bismo mogli da budemo dobar teren da bi neko pokazao svoje mišiće, pa moramo biti pametni, mudri. Naravno, da i za nas postoje crvene linije, rekli smo to međunarodnim predstavnicima.

Nedavno ste rekli da je stav SAD mnogo ispravniji od stava nekih zemalja i lidera iz EU. Pretpostavljam da se to odnosi i na ambasadora Kristofera Hila, koji je takođe bio ovde u Makedoniji i lično mogu da potvrdim da je on jedan od najboljih američkih ambasadora, kao prijatelj Makedonije, koje smo imali. Sada je u Srbiji i radi na rešavanju pitanja dijaloga Prištine i Beograda. Mislite li da je njegova zasluga što se sada više čuje glas Srbije i što u narednom periodu možemo očekivati promenu stava SAD prema Srbiji i pitanju Kosova?

– Mislim da u Srbiji i celom srpskom narodu, gde god da žive, ne treba da gaji iluzije da će Amerika promeniti kurs i da će napustiti koncept da je za njih Kosovo nezavisna država. Hajde da se ne lažemo. I mislim da je to još uvek na marginama njihove politike, tu nemamo nikakve sumnje.

Rekao bih da SAD pokazuju meru razumevanja da saslušaju srpske argumente. Oni su fokusirani na taj nivo da čuju našu argumentaciju. Da li to prihvataju, da li ne prihvataju, delimično prihvataju, delimično oni to ne prihvataju – naravno, da je to stvar rasprave i razumevanja, percepcije.

Ali pokazali su razumevanje da čuju naš argument. I to je plus. To je svakako plus.

Reč je o zemlji koja je najveća svetska sila, hteli to neki da priznaju ili ne, naravno da je njen politički uticaj najveći. Nije pitanje da li vam se to sviđa ili ne, pitanje je njihovog političkog kapaciteta, a oni, Amerikanci, su najveći.

Što se tiče Kristofera Hila, on nas je u Srbiji ostavio iz narativa 1998-99, iz vremena administracije Bila Klintona. Tako sam odrastao.

Ali poznavajući ga i radeći sa njim, stekao sam utisak da je on iskusan diplomata, ozbiljan političar i ozbiljan čovek, dovoljno racionalan da pristojno razgovara, da vas poštuje i da se sa njim može razgovarati. Da možete razgovarati sa njim.

Njegova uloga nije klasičnog ambasadora, nadam se da neće imati ništa protiv da to kažem. Rekao bih da sa svojim integritetom, političkom pozadinom i celokupnom biografijom, hajde da to tako definišemo, on ima poziciju superambasadora, da ima malo veći uticaj od klasičnog uticaja nekih ambasadora, čak i ambasadora SAD. .

Moj utisak je da on želi da se dođe do, recimo, povoljnijeg rešenja za Srbiju i ceo problem oko Kosova. Naravno, to treba shvatiti kroz američku politiku.

Zahvalan sam mu svaki put kada je postupio ili dao objektivne izjave sa političkom racionalnošću. Bilo bi nepravedno prešuteti to.

Vidimo kako se Velika Britanija nosi sa albanskom subkulturom i kako to pitanje rešava. Želim da vas pitam da li Makedonija, Srbija, Crna Gora sarađuju po istom pitanju i na putu rešavanja te subkulture?

– Svi narodi Zapadnog Balkana, kako se danas definiše, treba da budu svesni da je albanska nacija u političkoj progresiji, i da ovo vreme doživljava kao period nacionalnog romantizma, kroz koji su neki drugi narodi prošli u 19. ili 20. veka . Kao zaključak sopstvene nacionalne priče. To ne treba izbegavati, o tome treba razgovarati. U demografskom smislu, albanska nacija na ovim prostorima, za razliku od nekih drugih naroda, je moćna i rastuća, progresivna nacija.

Ne mislim da postoji saradnja između država da se bave albanskim pitanjem, jer bi to dovelo do postojanja neke vrste antialbanske koalicije. Ne postoji i ne bi bilo fer. I Srbi, i Makedonci, i Crna Gora treba da na najbolji mogući način uključe Albance u javni život i u ukupan milje tih zemalja.

Ali ono što albanska zajednica i stanovništvo moraju da prihvate jeste da poštuju te zemlje. Verujem da Albanci ovde doživljavaju Republiku Severnu Makedoniju kao svoju državu. Nadam se.

Trudimo se da radimo sa albanskom zajednicom u Preševu i Bujanovcu da budu uključeni, da imaju svoje predstavnike, da se njihov glas čuje, Srbija ulaže u te opštine da ne budu džepne, ne izolovane, već uključene, što nije lako.

I zato je ceo projekat Otvoreni Balkan.

Dobar odnos Skoplja i Beograda nije sporan, ali je važno i da Tirana bude ovde. To je važno i zbog Skoplja i zbog Beograda. Prvi put imamo takve odnose. Jer ako je Tirana umešana, teško je objasniti zašto Priština nije otvorenija i uključenija u taj proces.

Ponosan sam na naš zajednički projekat Otvoreni Balkan. Ponosan sam i voleo bih da još brže i lakše pređem makedonsko-srpsku granicu. Ne u smislu da neko nekoga ne prepoznaje, ne, pa hajde da putujemo lakše, pa su Francuska i Nemačka priznale jedna drugoj da je lakše putovati bez ikakvog zadržavanja, govorim o ljudima koji lakše putuju, trgovcima trgovajući lakše, priznajmo te diplome jedni drugima. Svi smo mali i malobrojni. A nas je sve manje. Uopšteno govoreći, mi smo tako mali, da moramo da se osvestimo. Ne treba da se ponižavamo, već da vidimo sebe i da se ne zatvaramo u neke male kutke i prostore da bismo bili sami. Svi treba da poštuju jedni druge.

Niko nema nameru, što se nas tiče, da ugrožava nečiju nacionalnost ili identitet. Mislim da smo jasni sa tim stvarima. Ali hajde da pokušamo da se udružimo gde god je to moguće.

I zato je Makedonija važna, Republika Severna Makedonija je kao spona između Srbije i Albanije, a pogađa vas zbog albanskog korpusa u vašoj zemlji. Meni je to prirodno. Mislim da je prirodno da su Crna Gora i Bosna i Hercegovina takođe deo toga. I da dodam entitet Kosovo i Metohija.

Ne znam gde drugo misle da budu.

I nije alternativa za EU. To samo pokazuje da smo spremni za EU ​​ako radimo zajedno. I ako sada svi zaćutimo i prestanemo da radimo čekajući EU, ne radeći ništa do tada, mislim da je to pogubno.

Kada vidim primer Makedonije, Severne Makedonije i Albanije, to su takve nepravde. Sve su ispunili i neće da im otvore nikakav klaster ili ne znam šta. To je tako nepravedno. Ovde govorim kao građanin Srbije, kao Srbin. To je tako nepravedno, i tako je obeshrabrujuće za sve nas, ne samo za Makedonce, već za sve nas.

Znamo šta je naš problem, a to je pitanje Kosova i Metohije. I to je naš istorijski problem, istorijski izazov. Makedonija je sve uradila, čak je promenila i ime države. Donela je teške odluke i iznela ih. To svakako nije nešto što je bilo veoma popularno. Postali su i član NATO pakta. A neko sada kaže da nisu ni za otvaranje poglavlja, ili kako se kaže, klastera.

A šta reći o Tirani i Albaniji? Šta imaju sporno, sve su uradili. Nemaju nikakav spor, nemaju nikakav problem, nemaju nikakav unutrašnji ili teritorijalni, niti ih neko od komšija zadirkuje da imaju neke sporove. Oni su u NATO, apsolutno prate sve što Amerika i EU kažu, nemaju drugačiji stav.

I? Nula poena.

Govoreći o regionu, hajde da govorimo i o Bosni i Hercegovini. Preko medija smo mogli vidjeti da se slanjem dodatnih snaga najavljuje promjena misije EUFOR-a. Šta mislite o uzroku i posledici svega ovoga?

- Nemamo problem da ALTEA ili EUFOR rastu u Bosni i Hercegovini u smislu očuvanja mira i onoga što je definisano međunarodnim sporazumima.

Srbija apsolutno priznaje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Srbija insistira da se Bosna i Hercegovina percipira kao složena država iz dva sastavna dijela, a to su Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska. Jedino tako Bosna i Hercegovina može opstati. Bosna i Hercegovina ne može opstati ako neko ugasi Republiku Srpsku. Jer tako se gasi ono što je definisano sporazumima koji su doveli do prestanka neprijateljstava i rata u Bosni i Hercegovini. I to je bio jedan od najkrvavijih ratova.

Ne možete raditi na jačanju integriteta Bosne i Hercegovine gašenjem jednog dijela Bosne i Hercegovine. Ili da jednom od konstitutivnih naroda ukinete pravo na neke posebnosti u toj državi, a ne u bilo kojoj od vaših država.

I što je veći pritisak na Republiku Srpsku, to su jače izjave Republike Srpske da traži drugačiji status. Smatramo da Bosna i Hercegovina mora biti koncipirana i zasnovana na ravnopravnosti sva tri naroda, govorim o bošnjačkom, srpskom i hrvatskom narodu, te o ravnopravnosti dva konstitutivna entiteta koja su definisana Dejtonskim i Pariskim mirom. Sporazumi.

Sada ne dajete Republici Srpskoj da slavi dan Republike Srpske. Pa neka idu, ako vidite da je 9. januar dan Republike Srpske, kako možete to zabraniti ukazom? Ne možete zabraniti narodu da slavi nešto.

Grešili smo kao Srbija, mislili smo da možemo da zabranimo Albancima sa Kosova i Metohije. To Kurti danas radi sa Srbima. On pravi istu grešku kao i mi 80-ih i 90-ih. Kurti sada radi isto.

Ne možete sada zabraniti Republici Srpskoj da ima pravo na zastavu, na spoj, neka idu, ne mogu nigdje, oni su ovdje, oni su u Bosni i Hercegovini. Srbija kaže da su u Bosni i Hercegovini. Republika Srpska postoji kao entitet, kao sastavni dio Bosne i Hercegovine. Ako volite Bosnu i Hercegovinu, a svi mi volimo, onda poštujte i priznajte Republiku Srpsku.

Ne izgovarajte RS. Neće da izgovore Republiku Srpsku. Izgovaraju RS. I zamislite sad da kažem BiH, BiH, BiH, a ne Bosna i Hercegovina. Mislim na Bosnu i Hercegovinu koja se sastoji iz dva dijela: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i tri konstitutivna naroda.

Sa Makedoncima nemamo nerešenih ili otvorenih pitanja.

Ono što je važno za nas kao Srbiju i Srbe jeste da moramo da radimo na tome da imamo što bolje odnose sa Bošnjacima. Od presudnog je značaja da Srbi i Bošnjaci imaju najbolje moguće odnose. To je u interesu i Srba i Bošnjaka, Srbije i Bosne i Hercegovine. Zato treba bolje da slušamo jedni druge, da se razumemo, da ne potcenjujemo ničije suze i patnje, već da vidimo da saradnja i taj dogovor budu zaista čvrsti, ako ne bratski, bar prijateljski.

Ne znam ko može biti bliži jedni drugima. Zemlje koje su hiljadama kilometara udaljene od nas i od njih biće nam bliže. To bi bilo besmisleno i bez dobrog rezultata.

Moje pretposlednje pitanje, zašto se Hrvatska naoružava iako je članica NATO-a?

- Pitanje je dobro, ali moraćete da pitate Plenkovića i Milanovića.

Pitam vas, koje su vaše pretpostavke?

- Ne znam, stvarno. Sumnjam da će zaratiti sa Austrijom, Slovenijom i Mađarskom. Ne verujem ni da je Italija njihova meta.

Nažalost, Hrvatska kupuje ofanzivno oružje. Nažalost, to kupuje. I to me brine.

Nadam se da ovo nije izraz pretenzije ili namera prema bilo kome, a voleo bih da Srbija i Hrvatska zajedno rade na boljim odnosima. Moramo da radimo na boljim odnosima jer živimo jedni pored drugih i to se neće promeniti. Šta god da osećamo jedni prema drugima, kako god gledamo na neke istorijske događaje, a ne vidimo isto, to ne znači da ne treba da sarađujemo, da ne treba da slušamo jedni druge, da ne treba bolje trgovati jedni s drugima, da živimo zajedno jedni pored drugih.

Verujem da ćemo zajedno raditi na tome. Neka slave datume za koje misle da treba da slave, neka shvate da obeležavamo datume onako kako ih vidimo i kako smo ih osetili.

Moje poslednje pitanje: Srbija ima svoju namensku industriju, predsednik Vučić je najavio da će ono što vam nedostaje da se uvozi, a da se izvozi i uvozi iz zemalja članica NATO. Shodno tome, šta se najviše traži od namenske industrija iz Srbije i šta je to što ćete uvoziti iz zemalja članica NATO-a. Istovremeno, najavili ste otvaranje novih baza i vojnih objekata u Srbiji, da li ste odredili lokacije gde?

- Što se tiče novih kasarni, kampova i baza, razmatramo opcije i donećemo odluku prema procenama bezbednosnih rizika, izazova, ali iu kontekstu razvoja projekta 5000 pripadnika specijalnih jedinica. Imamo lokacije u Centralnoj Srbiji, Severnoj Srbiji, odnosno Vojvodini i Istočnoj Srbiji. To bi bile tačke budućeg razvoja infrastrukture srpske vojske.

Što se tiče naoružanja, vojne opreme koja se proizvodi u Srbiji – sve što proizvedemo mogli bismo da prodamo u narednih 10 godina, tolika je potražnja. Obe strane u sukobu u Ukrajini bi nam sve kupile.

Pošto se držimo politike vojne neutralnosti, ne prodajemo ni jednu stranu u sukobu i vidimo da su krajnji kupci iz zemalja u kojima je to dozvoljeno i koje nisu uključene u sukob. A mogli bismo da prodamo sve što proizvedemo. Pre svega, veoma je tražena artiljerijska municija, srpska artiljerijska municija.

Što se tiče kupovine naoružanja od drugih zemalja za Srbiju, to je veoma složeno pitanje. Ono što smo platili Rusima ne može da dođe iz Ruske Federacije zbog sankcija, pa smo opet pogođeni mi, a ne Rusi.

Ono što treba da dobijemo od Kine, nama ne daju. A na Zapadu, kada želimo nešto da kupimo, često nas pitaju – šta hoćeš, zašto ti treba.

Ali, dobro, napravili smo pomak, pre svega, sa Francuskom, imamo ozbiljne razgovore sa partnerima iz SAD, kupujemo isključivo odbrambeno naoružanje i opremu u skladu sa našom vojnom neutralnošću.

Ne ugrožavamo nikoga, a čuvamo zajednički mir i stabilnost Balkana, što je naš interes i interes svih nas. Što se nas tiče, ne brinite, mi vidimo kako da zaštitimo svoju državu bez pretnji nikome, bez ikakvih pretenzija na bilo koga, a veliki izazov je nabavka naoružanja i vojne opreme.

Naša namenska industrija je veoma cenjena i tražena.

Hvala vam na ovom intervjuu.

- Hvala vam i čast mi je što smo razgovarali... Zabrinut sam zbog demografije. Makedonija i Srbija su izgubile značajan deo stanovništva i to je veliki problem i ljudi moraju da shvate šta se dešava.

Danas je popularnije imati kućnog ljubimca nego dete, danas se više ljudi žali na drvo nego na čoveka. A ako to kažete, odmah ste osuđeni na društvenim mrežama.

Ako kažete da nam treba još dece, biće vam rečeno da se mešate u privatne odnose. Ako kažete da više volite ljude sa drveća, odmah će vam odgovoriti da niste za ekologiju, napuštate zelenu agendu...

Volim pse i mačke, volim drveće, zaljubljena sam u prirodu, ali malo više volim ljude i decu.

I imamo problem, biće nas sve manje na ovim prostorima i onda ne treba da se čudimo šta se dešava, zašto neko postaje sve dominantniji, a neko manje prisutan.

Demografija čini čuda.