Pre pet godina, 2018. Narodna Republika Kina je svečano proslavila jubilej - 40 godina od početka svojih velikih reformi i politike otvaranja prema svetu. Pre tog 18. decembra 1978. godine kada je na kongresu Komunističke partije Kine doneta odluka da zemlja krene u svoj, kako su je nazvali, dugački marš prosperiteta, Kina je bila nešto sasvim drugo. U dve reči - uspavana i tužna zemlja. U više reči, sledeće: Proizvodnja je bila na tako zanemarljivom nivou, da se iznedrila rečenica:“Tada se u Kini proizvodilo više ideologije nego robe“. Čak 800 miliona ljudi je živelo u teškom siromaštvu, rađanje je bilo strogo ograničeno, zdravstvena zaštita niska, teren je bio sa močvarnim zemljištem i praznim livadama, a gradove su umesto četvorotočkaša, preplavljali bicikli. Bicikl je bio gotovo jedino prevozno sredstvo među Kinezima. Kretanje ljudi je bilo ograničeno, a pravo na izlazak van državne granice i putovanje avionom imali su samo privilegovani. I školovanje je bilo otežano, sveodčanstva pokazuju da je od recimo 50 učenika u jednom razredu, tek dvoje imalo priliku da završi fakultet. Ljudi su živeli u zajedničkim stanovima, u komunama. Tih godina Kina je bila ogromna zemlja sa ljudima bez nade.
Samo četiri decenije kasnije, standard Kine je nepropoznatljiv! Zemlja je, ne samo izvučena iz izolacije, već je dobila status vodeće svetske ekonomske i trgovinske sile, a trend razvoja pokazuje da će ubrzo prestići svaku državu i to u svakoj oblasti! Danas je samo u Pekingu više od 10 miliona luksuznih automobila na ulicama, kineski turisti su najbrojniji svetski putnici koji ne štede, troše milijarde dolara godišnje na putovanja u inostranstvo. Pored kineske mešovite robe koja je svoje mesto našla u svakom gradu sveta, Kina proizvodi i prodaje najviše automobilna na svetu, brodova, čelik, bakar, kompjutere, mobilne telefone, instalirala je 5G mrežu, a poslednji podaci ukazuju da je Kina prestigla SAD u razvoju novih tehnologija. Kina se ubzano i naoružava, a sve to otvara pitaje da li time izaziva zabrinutost među drugim moćnim državamma? Kakav je odnos snaga između vodećih svetskih sila? Neki stratezi u Kini vide i šansu za posredstvo i postizanje mira između Ukrajine i Rusije, ali u isto vreme i rizik za rasplamsavanje sukoba u treći svetski rat, ako aktivno zauzme stranu i uključi se u davanju naoružanja. O tome govore gosti Usijanja:
Jelica Stefanović-Štambuk, redovna profesorka Fakulteta političkih nauka
Zoran Milivojević, diplomata
Urednica i voditeljka Silvija Slamnig
