„Samo narod svestan svojih stradanja, koji ima kulturu sećanja i pijeteta prema žrtvama i njihovim porodicama, može da obezbedi budućnost kojoj težimo, a ona je – bezbedna, jaka, stabilna i snažna – naša jedina otadžbina, naša Srbija“, rekao je potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević povodom 24. godišnjice Bitke na Košarama.
Srpski junaci kao Horacijevi nekada kliču „slatko je i dostojno za otadžbinu umreti“
Zaista, 108 junaka koji su ostavili živote na Prokletijama, boreći se za svoju zemlju i njen opstanak, predmet su posebnog divljenja i poštovanja cele Srbije. Nije uvek bilo tako. Naše kolektivno pamćenje i svest o podnetim žrtvama za državotvornost ovog naroda često je, tokom vekova, pomućivano. U vreme poslednjeg bljeska srpske srednjovekovne veličine, Sveti despot Stefan Lazarević podigao je na Kosovu polju spomenik svom ocu i njegovim palim vitezovima. Naslonjen na antičku tradiciju zapisa na obeležju Termopilske bitke, despot pesničkim rečima na mramornom stubu poziva prolaznika da sazna o čudesnoj povesti Kosovskog boja. Taj spomenik je, zajedno sa najvećim delom našeg srednjovekovnog nasleđa, srušila Otomanska imperija. Trudom naših neprijatelja fizički tragovi i pisane istorije podviga izuzetnih ljudi nestajali su i pravu istinu o junacima znali su samo posvećeni. Narodni duh, međutim, nije mogao da zaboravi, pa je kroz epsku poeziju, oko ognjišta nepismenih seljaka, uz gusle živela svest o čojstvu, junaštvu i „muževima dobrim, muževima hrabrim, muževima u reči i delu.“
„Za ovu zemlju vredi poginuti“ uskliknuo je Tibor Cerna, vojnik herojske 125. Motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, žrtvujući odmah zatim svoj mladi život na njenoj južnoj granici 1999. godine. Ovaj istinski „muž u reči i delu“ stao je tako u red onih besmrtnika koje je, pre dva milenijuma, opevao rimski pesnik Horacije, naglašavajući u svojim Odama, da svaki neprijatelj treba da se boji napada na Rim, jer njegovi junaci kliču „slatko je i dostojno za otadžbinu umreti.“
Spomenik Tiboru Cerni otkrio predsednik Vučić
Podvizi Rimljana su nažalost bili poznatiji našoj omladini koja je stasavala dvehiljaditih, od svesne žrtve Tibora Cerne. Iako nas niko nije obavezao nekim aktom ili sporazumom, država se tokom tog perioda sramno odnosila prema sećanju na Košare, Paštrik i druga poprišta herojske odbrane. Nije nam bio potreban okupator da ruši spomenike koje nismo imali. Sećanje su negovali i poštovanje iskazivali samo saborci poginulih, oko skromnih obeležja u dvorištima sve malobrojnijih kasarni. Veliki preokret počinje 2017. godine, upravo vezano za Tibora Cernu, kome je spomenik u rodnoj Debeljači otkrio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, započevši izražavanje istinskog pijeteta od strane države i na javnom prostoru. Time je dat primer i trasiran put za obnovu kulture sećanja i poštovanja. Tako je, te godine, spomenik dobio i heroj Milan Tepić; pali pripadnici MUP-a 2018; metohijski vitez Veljko Radenović 2022. i nove inicijative se stalno pokreću. Beograd je jedan bulevar imenovao u čast heroja sa Košara i podignuto je centralno spomen-obeležje, a Novi Sad im je posvetio ulicu. Mnoga manja mesta podigla su spomenike lokalnim junacima slavne bitke. Vrhunskom obradom epopeje sa Prokletija i Paštrika započet je i čitav serijal dokumentarnih filmova koji na savremen način svedoče o podvigu srpske vojske i policije na Kosovu i Metohiji ali i o odbrambeno-otadžbinskom ratu u Republici Srpskoj.
Ministar Vučević lično odaje počast palim borcima
Od početka svog mandata, ministar Vučević je započeo praksu odavanja državnih počasti i ličnog obilaska porodica i grobova palih boraca. Tako se poklonio senima vodnika Ivana Vasojevića u Donjim Goračićima kod Sjenice, starijeg vodnika prve klase Save Erdeljana u Zrenjaninu, potpukovnika Boška Lemića u Beogradu, a položio je venac i na javne spomenike desetaru Zoranu Ivanoviću u Trsteniku, pukovniku Milenku Pavloviću u Gornjem Crniljevu kod Osečine i vojniku Tiboru Cerni u Debeljači kod Kovačice. Otkrio je spomen-bistu potpukovniku Goranu Ostojiću u Bačkom Dobrom Polju i otvorio prostorije Udruženja veterana „Košare“ u centru Novog Sada, gde će se okupljati učesnici borbi da podržavaju jedni druge i čuvaju sećanje na pale saborce. Kruna dosadašnjeg rada na unapređenju odnosa države prema braniocima Otadžbine jeste svakako ustanovljenje Boračke spomenice ratova 1991 – 1999. čije su prve medalje ministar odbrane Miloš Vučević i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković uručili Nadi Milić, majci dva junaka, braće blizanaca, poručnika Bobana Milića i potporučnika Srđana Milića, koji su pali u Novom kosovskom boju 1999. godine.
„Verujem da ćemo svima onima prema kojima smo se ogrešili, zaboravili ih, koje nismo spomenuli kad smo trebali da spomenemo, uručiti to što je najmanje što otadžbina može da uradi i podsetiti i prizvati sve nas da čuvamo našu državu, ne da je rušimo. Da je branimo i pameću i obrazovanjem, a i snagom kada zatreba“ – rekao je tada ministar Vučević, izražavajući opredeljenje državnog rukovodstva, iza kojeg je stao i koje sprovodi u delo od početka svog mandata.
Grad Novo Sad/Dnevnik novosadski/Sava Stambolić
