Saobraćaj je krvotok svake metropole koji ne definiše samo način na koji se ljudi kreću, već i to kako grad diše i funkcioniše. U dobro organizovanom saobraćajnom sistemu ljudi lako dolaze do svojih odredišta, produktivniji su, imaju manje stresa i više slobodnog vremena. Efikasnost prevoza direktno utiče na ekonomski razvoj jer olakšava poslovanje, privlači investicije i podržava rast. Istovremeno, smanjenjem gužvi smanjuje se i emisija štetnih gasova što poboljšava kvalitet vazduha i zdravlje građana.

U metropoli poput Beograda, adekvatno planiranje i modernizacija saobraćajne infrastrukture osnovni su preduslovi za održiv i kvalitetan urbani život. Za razumevanje pravca u kojem se srpska prestonica razvija, posebno su važna dva dokumenta koja pružaju okvir za transformaciju grada i postavljaju temelje za njegovu modernizaciju i održivost.


Prvi je "Plan održive urbane mobilnosti", usvojen krajem 2020. godine, koji za osnovnu ideju ima promenu hijerarhije u saobraćaju, odnosno davanje prednosti javnom prevozu u odnosu na putničke automobile i istovremeno izmeštanje teškog saobraćaja iz centra grada koji zatim ostaje na korišćenje pešacima i biciklistima.


Ipak, za ostvarenje ovakve vizije održivog velegrada neophodna su značajna unapređenja putne, ulične i železničke infrastrukture i modernizacija vodnog i avio-saobraćaja.

anton-lukin-3eXyeUKX8G8-unsplash.jpg
Unsplash 

Ta unapređenja predviđena su drugim dokumentom, "Beogradskim SMART planom", koji sadrži niz projekata čija realizacija je preduslov za uspostavljanje efikasnog, modernog i održivog saobraćajnog sistema koji za cilj ima poboljšanje kvaliteta života svih Beograđana i posetilaca grada.


Između ostalog, ovim planom obuhvaćen je razvoj šinskog saobraćaja, jačanje i unapređenje "BG voza" i izgradnja metroa, koja nakon višedecenijskog planiranja, konačno postaje izvesna.


Jedan od uspešno realizovanih projekata iz ovog plana je "Železnička stanica Beograd Centar" za koju je predviđeno da opslužuje 50 miliona putnika godišnje i čijim je izmeštanjem na lokaciju Prokop završeno formiranje "Beogradskog železničkog čvora".

Nova autobuska stanica jedna od okosnica razvoja


Pored šinskog sistema, Beograd ulaže značajna sredstva i u izgradnju i unapređenje putne infrastrukture. Nakon 30 godina završena je obilaznica, privodi se kraju modernizacija aerodroma Nikola Tesla, a ključni projekti uključuju i severnu magistralnu tangentu i unutrašnji magistralni prsten.


Za nekoliko dana biće realizovan još jedan od ključnih koraka ka ostvarenju vizije o Beogradu kao gradu sa modernim, funkcionalnim i održivim saobraćajem - izmeštanje Beogradske autobuske stanice iz Karađorđeve ulice. Od 29. septembra sav međugardski i međunarodni autobuski saobraćaj biće preusmeren na Novi Beograd, u Blok 42, a odabir nove lokacije rezultat je pažljivog strateškog planiranja i odlučivanja.


Budući da se Blok 42 nalazi u srcu Novog Beograda, u blizini glavnih saobraćajnica, mostova, obilaznica i važnih gradskih puteva kojima je odlično povezan sa svim delovima grada, novoj stanici biće omogućen lak i brz prilaz iz svih pravaca.
Putnici će moći da koriste različite vidove prevoza, uključujući automobile, autobuse, tramvaje i bicikle, kako bi lako stigli do nove stanice.

011.jpg
Grad Beograd 


Spajanjem sa železničkom stanicom "Novi Beograd", formiraće se moderan i efikasan saobraćajni čvor gde će putnici moći jednostavno da kombinuju različite vidove prevoza.


Putovanja će biti daleko lakša i poslovnim ljudima kojima će nova lokacija omogućiti pristup važnim poslovnim destinacijama budući da je Novi Beograd komercijalni i poslovni centar grada, a sve to će dodatno doprineti ekonomskoj aktivnosti u ovom delu prestonice.
Takođe, izmeštanjem stanice na ovu lokaciju međugradski autobusi više neće imati potrebu da ulaze u centar grada, što će direktno uticati na smanjenje saobraćajnih gužvi i zagađenja.


Jasno je da je odabir Bloka 42 za novu lokaciju Beogradske autobuske stanice odličan strateški potez koji se savršeno uklapa u viziju Beograda kao modernog i održivog grada koji u godinama koje dolaze postaje sve bolje i prijatnije mesto za život svih njegovih stanovnika.



Po evropskim standardima

Razvojni saobraćajni plan Beograda u potpunosti je usklađen sa najboljim evropskim praksama i trendovima koji uključuju unapređenje javnog prevoza, davanje prednosti pešacima, smanjenje potrebe za putničkim automobilima i podsticanje nemotorizovanih načina kretanja poput biciklizma i pešačenja.

Bonus video:

01:29
ALEKSANDAR ŠAPIĆ: Najbolja saobraćajna i stambena infrastruktura na Novom Beogradu – SLABE TAČKE parking mesta (KURIR TELEVIZIJA) Izvor: Kurir televizija