SVILAJNAC - Drama!
- Voda je bila ledena. Držao sam Saru što sam više mogao da se ne pokvasi. Dok sam je nosio kroz dvorište, molio sam boga samo da ne zgazim na nešto i ne padnem s njom. U jednom trenutku me je bujica vode zaljuljala, ali sam, srećom, uspeo da se održim uspravno. Nije bilo lako, ali sad kad vidim devojčicu, srce mi je puno - ovim rečima policijski narednik u policijskoj stanici Svilajnac Mirko Vukomanović opisuje trenutak spasavanja sedamnaestomesečne bebe Sare Ristić u Svilajncu. Njegov herojski čin 16. maja zabeležio je neko iz komšiluka, a ta fotografija obišla je svet.Dirljiv susretNaša ekipa bila je juče u Svilajncu i zabeležila dirljiv susret male Sare i njenog spasioca. Njen sladak osmeh, dok nam je prilazila s mamom Marinom u naručju, zamenio je hiljadu reči. Vukomanović je hteo da je uzme u naručje, ali posle svega što je devojčica preživela, krenule su suzice, te je on odmah odustao od te namere. Njena mama nam objašnjava da je dete još uvek u šoku i da pomalo ima strah od uniforme. Vukomanović nastavlja da nam objašnjava strahotu koju su doživeli tog dana.- Voda je bukvalno protutnjala kroz grad. Dolazila je iz pravca Vračara. Oglasile su se sirene i nestala je struja. Pokušavali smo da spasemo ono što se spasti da. Sin me je pozvao i rekao mi da je Milanu Ristiću, devojčicinom ocu, hitno potrebna evakuacija jer im je voda skoro došla do prvog sprata, gde je bio s porodicom. S terase sam uzeo Saru, njeni roditelji su ubrzo krenuli na ulici do bagera, koji ih je prevezao do sigurnog mesta - priseća se Vukomanović.
Spasao staricuDok razgovaramo s njim, prilazi nam žena, pruža mu ruku i tihim glasom mu kaže:- Mirko, hvala ti što si mi spasao majku. Da nije bilo tebe, ne bi danas bilo ni nje - reče žena brišući suze i ode.- Ljudi mi se zahvaljuju na ulici, ali ja smatram da ništa nisam uradio što se ne očekuje od mene. Moja dužnost je da se nađem građanima u nevolji.
Spasavaju nameštaj SMRAD SE ŠIRI GRADOMU centru Svilajnca je prava strahota! U vazduhu se oseća nepodnošljiv smrad. Ono što poplava nije izbacila na ulicu izbacio je narod. Na ogradama tepisi, a ispred nameštaj uništen do neprepoznatljivosti. Jezivu tišinu prekida nekoliko pumpi koje crpe vodu iz podruma i dvorišta. U jednoj ulici zatičemo ženu s kofom- mulj joj je do lakata.- Uđite da vidite strahotu, sve je uništeno - doziva nas nesrećna žena Vesna Petrović i dok nam na ulazu pokazuje kućevni prag prekriven muljem, priseća se najtežih trenutaka.- Bila sam sa četvorogodišnjom unukom, voda je tolikom brzinom dolazila da smo morali da bežimo na prvi sprat. Tu smo ostale zarobljene, bez struje i vode ceo dan i noć - priča Petrovićeva i dodaje da to možda i ne bi bilo toliko strašno da su ljudi koji su bagerima išli kroz grad bili ljudi.- Prolazili su bagerima kroz ulicu s paketima vode. Ipak, ja sam ih ceo dan molila za jednu flašicu, ali mi je oni nisu dali. Govorili su mi da izađem iz kuće ako hoću vodu. Molila sam ih za unuku ne za sebe - žena jeca i dok briše suze dodaje da je njene vapaje čuo mladić iz kraja, te joj je čamcem prišao i doneo joj vodu.
