U akciji pošumljavanja učestvovali su i sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević, kao i studenti Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Gradski menadžer je rekao da se sadnjom stabala poljskog jasena simbolično pokazuje koliko Beograd ulaže u pošumljavanje i koliko je to za ovaj grad važno.
- Ova šuma je prošle godine dobila ime po Timotiju Džonu Bajfordu, koji je veoma zaslužan za naše društvo, a ovo je bio pravi način da mu se Beograd oduži za sve ono što je učinio za Srbiju. Pod šumom je 14,6 odsto teritorije grada, što je i dovoljno i ne, svakako je više nego u mnogim gradovima, ali je nedovoljno u odnosu na ono što mi želimo. Mi smo 2011. godine usvojili strategiju koja podrazumeva da Beograd bude pokriven šumama sa 30 odsto teritorije i uporno radimo na tome. Više od 600 hektara šuma je od 2011. godine pošumljeno, preko 100.000 sadnica je zasađeno, redovno sadimo i drvoredne sadnice u gradskim jezgrima. Nastavljmo sa uređenjem Banjičke šume, uredili smo Banjički potok, amfiteatar, trim-stazu i u narednom periodu ćemo ovu šumu, koja je zaštićeno prirodno dobro, uređivati jer ona predstavlja i pluća ovog dela grada - istakao je Vesić.
On je zahvalio Sekretarijatu za zaštitu životne sredine koji, kako je naveo, daje ogroman doprinos pošumljavanju Beograda, sekretaru Goranu Trivanu, „Zelenilu” i svima koji u tom poslu učestvuju.
Ministar Antić je naglasio da je Strategija pošumljavanja, koja je doneta u vreme kada je on bio predsednik Skupštine grada, važna i strateški bitna za budućnost grada i kvalitet života u njemu.
- Klimatske promene su sve izraženije i ostavljaju velike posledice u različitim vidovima elementarnih nepogoda, pa tako i nameću potrebu da sa daleko više pažnje vodimo brigu o prirodi. Rezultati strategije i toga što Grad Beograd radi su vidljivi. Paralelno sa ovim moramo nastaviti da radimo i druge projekte iz oblasti zaštite životne sredine.
Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada Srbije čine velike napore kako bi sve negativne uticaje energetskih sistema minimalizovali i doveli na nivo svetskih standarda. Beogradske ali i sve toplane po Srbiji ulažu napore da primenom novih tehnologija, razvitkom mreže, gašenjem ložišta i prelaskom na prirodni gas, emisije zagađenja svedu na svetske standarde. Srbija tu već dobro stoji i u tom pitanju je mnogo bolja od mnogih država članica Evropske unije, kao što su Poljska i Nemačka - zaključio je Antić.
