Koliko ste samo puta prošli Čika Ljubinom, zaokupljeni mislima, a nikada se niste zapitali po kome zapravo nosi ime? Ko je uopšte bio čika Ljuba?
Beograd se dostojno odužio Ljubomiru Ljubi Nenadoviću, profesoru, diplomati, novinaru, akademiku, poeti, dodeliviši ulici u samom centru gradu njegovo ime. Zapravo, nadimak... Jer Nenadovića, tog intelektualca blage narave i junačkih porodičnih korena, svi su iz milošte zvali Čika Ljuba.
Ljubomir Nenadović rođen je u Brankovini kod Valjeva u jednoj od najuglednijih i najznamenitijih porodica u Srbiji, koja je zadužila domovinu kroz generacije i pokolenja... Sin je čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka, prvog Karađorđevog diplomate i pisca "Memoara", Prote Mateje Nenadovića, a unuk kneza Alekse, kojeg su dahije pogubile u seči srpskih knezova početkom 1804. godine.
Ljubu Nenadovića krasilo je evropsko obrazovanje i kosmopolitski duh, pripadao je prvom naraštaju mladih Srba koji su se školovali u inostranstvu, govorio je nekoliko svetskih jezika i bio intelektualni div svog vremena.
Njegovo pero bilo je britko, ali nadasve puno vedrine, dosetljivosti i humora, sa glavnim ciljem da zabavi i pouči dušu čitaoca...
Stvaralaštvo čika Ljube obojeno je jednostavnošću, pitkošću i srdačnošću. Znameniti Srbin sebe je prevashodno smatrao pesnikom, ali se lako kretao kroz različite žanrove - pisao je poučne priče za narod, basne, satirične i humorističke poeme, stihovane pripovetke, besede, putopise, a neretko je radio i kao prevodilac.
Danas ga znamo kao jednog od najčitanijih pisaca srpskog romantizma i čoveka koji je umnogome uticao na razvoj masovne čitalačke publike. Nenadović je najviše uživao u ulozi pesnika - on je izjednačavao život sa stvaranjem poezije; stihovi su bili njegova duhovna i životna biografija - sve što je mislio, želeo i video on je prenosio na papir.
Zanimljivo je, međutim, da je najveći trag u istoriji srpske književnosti ostavio kroz svoje putopise, pet knjiga pisanih u obliku pisama. To su: "Pisma iz Švajcarske", "Prva pisma iz Nemačke", "Pisma iz Iitalije", "Druga pisma iz Nemačke" i "Pisma o Crnogorcima". Ona nemaju toliko umetnički, koliko kulturološki i istorijski značaj, a kako je i sam Nenadović istakao stvorena su tako da "svaki čitatelj ima utisak kao da su baš njemu pisana".
Za nas su svakako najinteresantija "Pisma o Crnogorcima", koja su nastala kao rezultat prepiske sa knezom Danilom.
Ljuba Nenadović bio je donekle opčinjen Crnom Gorom i tamošnjim narodom, divio se njihovom čojstvu i junaštvu. Dragocena su i "Pisma iz Italije", koja svedoče o prijateljstvu i zajedničkom putovanju kroz Italiju sa Njegošem.
Nenadović je pokrenuo i časopis "Šumadinka", koji je sa povremenim prekidima izlazio sedam godina.
Međutim, kako se stalno podsmevao cenzuri, neretko i kritikujući vlast, list je zabranjen s obrazloženjem da "prkosi praviteljstvu našem".
Ono što je za srpsku književnost, prosvetu i kulturu Ljubomir Nenadović učinio nemerljivo je - on je "naslednik" Dositeja Obradovića čiju je tradiciju nastavio i osigurao joj mesto u budućnosti.
Danas, Čika Ljubina ulica se ugnezdila između trga na kome je spomenik Knezu Mihailu i Ulice Kneza Mihaila, što je pomalo simbolično - na ovaj način dva velika prijatelja ostala su povezana i nakon smrti.
Naime, knez Mihailo i Ljuba Nenadović gajili su blizak odnos, i važili su za dobre prijatelje. Nakon ubistva kneza, književnik je dugo, dugo bolovao i patio u tišini, posebno jer je u atentatu učestvovao jedan od njegove braće.
(Dnevno)
