Stevan Ivetić (42), podoficir-vodnik iz beogradskog odreda Žandarmerije, jedinice za specijalna vozila, van službe je rizikovao svoj život kako bi iz zapaljene kuće spasao ženu i muškarca na Umci kod Obrenovca.Požar je izbio u petak oko 14 sati u Ulici Ilije Babića. Iz garaže u kojoj su bila dva vozila ubrzo se proširio na dve kuće i jednu pomoćnu zgradu. Ivetić je prolazio svojim vozilom i, čim je primetio šta se dešava, zaustavio se.
- Bilo je mnogo dima, a na ulici veći broj ljudi, koje je saobraćajni policajac usmeravao na bezbednu udaljenost. Odjeknulo je nekoliko eksplozija. Kasnije sam shvatio da su eksplodirali automobili u garaži. Goreo je zid kuće, odnosno stiropor, i plamen je išao ka krovu - priseća se Ivetić.
Ugledao je stariju žensku osobu kako se trudi da otvori vrata kuće u plamenu.- Dozivali smo je da se vrati, ali to kao da nije dopiralo do nje. Bila je toliko uporna da je u jednom trenutku uspela da uđe. Odmah sam krenuo za njom jer živa odatle ne bi izašla - priča u dahu pripadnik Žandarmerije:- Ženu sam našao u kuhinji, tražila je ključeve od automobila. Rekao sam joj da mora da izađe jer će nastradati, ali ona je, očigledno nesvesna opasnosti, bila uporna da ostane. Zgrabio sam je i izneo iz kuće. Verujem da bi se od vreline za manje od minut srušila i potom umrla.Ivetić je ženu smestio na sigurno, a onda je začuo da iz susednog dvorišta dozivaju nekog.- Zvali su čoveka koji je takođe bio u kući kojoj je krov goreo. Ušao sam i pronašao muškarca starog oko 50 godina. Vukao je neke stvari i krpom pokušavao da ugasi požar. Već tada je jedan deo krova počeo da se urušava, gazili smo po slomljenom crepu - kaže Ivetić i dodaje da su ubrzo potom stigli vatrogasci.Ivetić skromno navodi da bi svaki njegov kolega iz Žandarmerije uradio to isto, a možda bi se i bolje snašao od njega.- Obučeni smo za svakakve situacije i tu smo da pre svega sačuvamo život - kaže Ivetić i naglašava da je veliki deo posla uradio saobraćajni policajac koji se posvetio bezbednosti posmatrača.
Na vrhu zadatkaGORELI SU NAM ĐONOVI, ALI NISMO ODUSTALIIvetić navodi da mu ovo nije prvi požar i da je s kolegama ranije više puta spasavao ljude i životinje.- To je bilo mnogo teže od ovog jer smo se peli uz strme planine s vodom na leđima. Sećam se, išli smo ka zapaljenim domovima strmim stazama na kojima je bilo zapaljeno rastinje. Goreli su nam đonovi od vreline, zadobijali smo opekotine po rukama, ali to nas nije sprečilo.
