Ovo je priča o jednom običnom autobusu, običnim ljudima i jednom sasvim neobičnom gestu.
Pre neku noć u 56-ici je bila gužva kao da se ceo Beograd sjatio u nju. Ženi je toliko pozlilo da se gotovo onesvestila. Na svu sreću, jedna devojka joj je ustupila mesto.
Žena je sela preko puta mene. Bilo joj je vidno loše. Kao da je bila u polu snu. Imao sam utisak da nije ni svesna gde se nalazi.
Da bi joj bilo lakše, druga devojka joj je dala flašicu vode i lepezu. Mladić koji je stajao pored nje joj je pričao da se ne brine.
- Samo gledajte u nebo. Mislite na nešto lepo i bićete dobro, pričao joj je mladić.
Svima njima je te noći bilo stalo da joj bude bolje.
Kada je trebalo da siđe iz autobusa, svima se ponaosob zahvalila na pomoći. A onda je, na iznenađenje svih, skinula narukvicu i poklonila je devojci koja joj je ustupila mesto.
I barem te večeri Radovan Samardžić nije bio u pravu kada je napisao: "I ostali su ljudi i zlo u njima."
Petar Latinović
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
UHVAĆENA DVA LOPOVA NA LINIJI 18: Narod je bio složan, držao ih u autobusu dok nije došla policija
