BEOGRAD - Sećate se kada je jedan hleb koštao 400 miliona dinara, a mi jeli poparu svakog drugog dana?
Sve što je retro sada je "in", pa tako i u gastronomiji - tako i u najfinijim restoranima za doručak možete poručiti, na primer, poparu. I to ne kao jeftino jelo za siromašne...
Otišao sam u jedan novi i fin novobeogradski restoran ne bih li okusio jelo koje sam baš voleo, ali ga dugo nisam video u tanjiru. Ovoga puta poparu nije spremala baba koja bi marljivo seckala hleb od juče ili prekjuče, a onda ga sunula u vrelu vodu, malo promešala i dodala prženog luka.
Ovo je fensi popara, koja košta 400 dinara. To je kao pet-šest-sedam hlebova? A, ruku na srce, dosta belog hleba je i potrebno, što znači da obrok nije baš naročito zdrav.
Ali, onaj osećaj kada se hleb topi pod blagim pritiskom jezika i traženje korice koja se krije u beličastoj masi i traži da se lagano zagrize obeležio je mnoga detinjstva. Onda kada je jedan hleb koštao mozda i ne 400, već 400 miliona dinara, a u prodavnicama se u koloni čekalo na litar ulja i kilo šećera.
Vešte mame i bake spremale su tada više nego ikad ovo "sirotinjsko" jelo, tako jednostavno, a meko i toplo da mnogi nisu ni znali da je to možda bio i jedini mogući doručak za taj dan...
Prženice na Vračaru 390 dinara, kačamak još skuplji
Porcija prženica u jednom posećenom kafeu na Vračaru staje čak 390 dinara, a pravi kačamak se u etno-restoranima služi i po ceni od 590 dinara.
Kada sam konobaru rekao "Želim jednu poparu" delovao je pomalo zbunjeno. Restoran je nov, a ne verujem da baš često ljudi žele da doručkuju ovo jelo. Međutim, kuvar je prionuo na posao i za petnaestak minuta dobio sam fino servirani potpareni hleb, u fensi tanjiru i sa malo paprike i ulja na vrhu.
Hleb je bio tako fino pripremljen da je masa bila gotovo ujednačena, a ulje koje se slivalo i začini davali su posebnu čar tom penastom ukusu.
Morao sam malo i da duvam u zalogaj hrane na viljušci , da ga zagledam nekoliko trenutaka ne bi li se ohladio dovoljno da ne peče jezik, a da ne izgubi svoju čar.
U masi se osećao i kajmak, istopljen i stopljen sa hlebom, ali nenametljiv, bez kiseline i slanoće. Pečena paprika odlična je ideja i po prvi put sam je probao u kombinaciji sa poparom.
A u kućnoj varijanti ovo jelo može vas koštati i deset puta manje nego u restoranu. Možete pustiti mašti na volju - hoćete li je jesti klot, nauljenu, sa prženim lukom, slaninom, šunkom, belim sirom, kačkavaljem koji se topi od gore...
NE PROPUSTITE
Trend da se tradicionalna hrana nudi Beograđanima sve je prisutniji čak i u luksuznim restoranima, a menadžer ovog u kojem sam doručkovao kaže da žele da spoje tradicionalno i moderno.
- Osim popare imamo, na primer, i kačamak i palentu. Želimo da oživimo neka tradicionalna srpska jela koja su kvalitetna i hranljiva. Potražnje za tim ima, ali ne preterano. Ljudi se zainteresuju kada ih vide, pitaju čega ima u njima i kako se priprema. Inače, poparu pripremamo na sličan način kao što se to radi i u domaćoj kuhinji, ali imamo savremenu tehniku - ispričao je naš sagovornik.
NE PROPUSTITE
Nema sumnje da je uvođenje neobičnih domaćih jela na menije beogradskih restorana i deo tržišne utakmice, da se ponudi nešto novo i nesvakidašnje, ali i opšteg trenda poznatog u svakoj modi - da je uvek popularno vraćati se na stare stvari.
Kada ste vi poslednji put jeli poparu, kakvu najviše volite i kakve uspomene vam budi?
(Kurir.rs/Telegraf/M. Beljan/Foto: Youtube printscreen)
