Najnovije vesti

BEOGRAD JE DANAS POZNAT PO NOĆNOM ŽIVOTU: Ali pogledajte kako su se nekad zabavljali Zemuci, žurke su trajale do zore!
Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

izložba u Galeriji Kancelarije za mlade

BEOGRAD JE DANAS POZNAT PO NOĆNOM ŽIVOTU: Ali pogledajte kako su se nekad zabavljali Zemuci, žurke su trajale do zore!

Beograd

BEOGRAD - U vremenu punom sećanja na užase Prvog svetskog rata, dok se svet približavao novom ratu, u sred ekonomske krize, kulturni i zabavni život Zemuna bio je veoma bogat i zanimljiv i Zemunci su nastojali da život ispune kulturnim dešavanjima, sportsko-rekreativnim aktivnostima i zabavama o čemu svedoči izložba u Galeriji Kancelarije za mlade Opštine Zemun.

 

foto: Tanjug/Dimitrije Goll

"Bilo je tu mnogo privatnih zabava, javnih manifestacija na zemunskim ulicama, raznih igranki koje su priređivane od strane udruženja, sportskih, humanitarnih, kulturno-prosvetnih i svi si priređivali raznorazne zabave", kaže Ljiljana Aćimović, viši kustos Muzeja grada Beograda, autorka izložbe koaj se može pogledati do kraja meseca.

 

Karakteristično za Zemun i druga manja mesta tog doba bilo je postojanje brojnih kulturno-prosvetnih, sportskih i humanitarnih društava, koja su imala obavezu da jednom mesečno priređuju zabave za građane i te zabave su bile jako popularne.

 

"Svaka zabava je imala kulturno-prosvetni deo kao što je izvođenje amaterske predstave, solo pevanja, baletske tačke, a ponekad su angažovani i umetnici sa strane pa je tako Maga Magazinović dovodila svoje učenice da učestvuju. U drugom delu su bile tombola i šaljive igre kao što su "Vesela pošta", "Ljubavno zvono", "Borba konfetama", a mladež je sa nestrpljenjem očekivala igranke na kojima su se upoznavali, zaljubljivali", govori Aćimović.

 

foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Zabave su počinje u 21 sat i trajale do zore, a interesantno je da su na te zabave dolazili i Beograđani.

 

"U tadašnjoj štampi je objavljivano da su obezbeđeni brodovi ili vozovi za prevoz Beograđana u tim ranim jutarnjim satima. To je bilo do 1934. kada je izgrađen most Kralja Aleksandra kada je krenuo tramvajski saobraćaj, pa pred rat i autobuski", kaže Aćimović.

 

Zemun je bio grad industrije, u tom periodu je sa radom počinjalo gotovo 60 preduzeća i industrijalci su imali sredstava i vremena da idu do Beograda ili Novog Sada u provod ili na predstave, pozorišne ili baletske, posebno na ove druge zato što Zemun nije imao uslova za prijem baletskog ansambla.

Interesantno je, govori Aćimović, da su Beograđani pak dolazili u Zemun da gledaju predstave Narodnog pozorišta, jer su ulaznice bile daleko jeftinije.

 

foto: Tanjug/Dimitrije Goll

"Ulaznice u Beogradu su se kretale od 150, 180 pa sve do 300 dinara za recimo iznajmljivanje lože, dok je u Zemunu karta za mesto u loži koštala 30 dinara. Beograđani su rado dolazili jer su ovde mogli da gledaju i Žanku Stokić, Rašu Plaovića, Milivoja Živanovića, Ljubinku Bobić", ispričala je Aćimović.

 

Na Dunavu se letovalo, najčuvenija je bila plaža Lido na Velikom ratnom ostrvu koja je imala sto kabina, muških i ženskih, a Aćimović kaže da su u prvo vreme muškarci i žene plivali odvojeno i da se plaćala kazna za prelaze da bi se na kraju odustalo pa je plaža postala jedinstvena za sve.

 

Siromašni su imali svoju plažu koju je uredila opština naspram Velikog ratnog ostrva , a među imućnijima su bile jako popularne i banje u Mađarskoj i Sloveniji, kao i Vrnjačka, Koviljača, Sokobanja. Odlazilo se i u Makarsku, Split, Herceg Novi, Opatiju, na ostrva Rab i Krk, kao i na Brione koji su pružali mogućnosti za jahanje, tenis, golf.

 

foto: Tanjug/Dimitrije Goll

"Šetnim" brodovima plovilo se oko Beograda i cele noći se priređivala zabava na tim brodovima uz gostovanje beogradskih umetnika - obično je svirao neki džez orkestar ili vojni orkestri sa muzikom za ples.

 

"Neki zapisi pojedinih kulturno-prosvetnih udruženja pokazuju da su imali prilično muka da angažuju orkestar jer je već angažovan negde drugde.

 

Dešavalo se da se otkaže planirana zabava jer su se bojali da neće doći dovoljno posetilaca jer je već te nedelje bilo priređeno nekoliko zabava pa možda ljudi ne mogu da postignu toliko", ispričala je Aćimović Tanjugu.

 

Zemun je u novu državu ušao sa 18.000 stanovnika, a 10 godina kasnije imao je 10.000 više i broj stanovnika u Beogradu se u međuratnom periodu uvećao 100 posto.

 

foto: Tanjug/Dimitrije Goll

"Dolazili su sa juga i iz zapadnih krajeva. Dolazili su kao stručnjaci tehničke službe, oficiri i kao posluga. Slovenke su se recimo prijavljivale za posao sobarice i dadilje, Hrvatice za vođenje domaćinstva, Mađarice i Slovakinje su radile kao kuvarice. Bilo je Nemica guvernanti, a posao su tražile i Ruskinje koje su znale francuski i pobegle pred revolucijom", navodi zanimljivosti Aćimović.

 

Zemunci su, prema njenim rečima, bili vrlo aktivni sportisti ili barem rekreativci, a svakako navijači.

 

Osnovano je više sportskih klubova i sekcija koji su negovali fudbal, hazenu, veslanje, mačevanje, boks, jahanje, klizanje i druge sportske aktivnosti, a u sokolima su bili svi - od dece koja su tek prohodala pa do ljudi od 60 i kusur godina, mahom muškarci, jer su se "devojke udavale i zaboravljale na sokole".

 

(Kurir.rs/Tanjug)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...