Najnovije vesti

BEOGRAD IMA PLAN KAKO DA REŠI SAOBRAĆAJNE GUŽVE: Kamere, senzori, zeleni talas na dugme! Evo kako će to izgledati u praksi
Foto: Petar Latinovic

pametan grad

BEOGRAD IMA PLAN KAKO DA REŠI SAOBRAĆAJNE GUŽVE: Kamere, senzori, zeleni talas na dugme! Evo kako će to izgledati u praksi

Beograd

BEOGRAD - Beograd je grad impresivnih mogućnosti i gradske vlasti uveliko rade na primeni "pametnih rešenja" koje će olakšati život građanima, izjavio je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

On je kazao da "pametni gradovi" koriste savremene tehnologije za unapređenje kvaliteta života građana u metropolama i rešavanje raznih izazova, poput saobraćajnih gužvi ili komunalnih problema i da je njegov cilj da Beograđani osete taj boljitak u svakom segmentu života.

foto: Beta/Beoinfo

"Smart city rešenja, na kojima grad uveliko radi, obuhvatiće na prvom mestu rešavanje saobraćajnih gužvi i promociju pešačenja, biciklizma i javnog prevoza", rekao je Radojičić za eKapiju.

On je najavio da počinje primena "pametnog rešenja" za saobraćajne gužve, tako što će se primeniti sistem za upravljanje saobraćajem po zonama, koji će omogućiti da se vozila usmeravaju u zavisnosti od gužvi, kao i da ima više zelenih talasa.

"To znači da ćemo postavljati i uvezivati kamere i senzore na saobraćajnicama, a dobijene informacije će nam omogućiti da reagujemo. Najprostije objašnjeno, tako što će u ulici u kojoj nema gužve, češće biti crveno svetlo, kako bi u ulici koja je opterećena zeleni signal trajao duže", rekao je Radojičić.

foto: Nebojša Mandić/Ilustracija

Reč je o trogodišnjem projektu, što znači da će 2021. godine Beograd imati zaokružen Adaptibilni zonski sistem upravljanja saobraćajem na oko 300 raskrsnica sa semaforom.

Kako bi se pronašao najbolji model za Beograd, ekipa Sekretarijata za saobraćaj je krajem prošlog meseca bila u Varšavi koja primenjuje taj sistem.

Gradonačelnik se osvrnuo i na projekat pametnog parkiranja, s ciljem da se vozačima pruže brže informacije o najbližim slobodnim parking mestima.

"Postavili smo info-table koje pokazuju broj slobodnih mesta u garažama u blizini. Prema procenama, time se vozačima za oko 21 odsto smanjuje vreme koje bi trošili na traženje parking mesta, a istovremeno, emisija ugljen-dioksida smanjuje se za oko 30 odsto. To je odličan primer kako na jednostavan način, malim projektima, savremene tehnologije pomažu kvalitetu života građana".

foto: Nebojša Mandić

Gradonačelnik je najavio i da se trenutno osmišljava strategija pametnog grada, koja će biti prihvatljiva građanima i koja će ih uključiti u planiranje našeg grada.

"Trenutno smo u procesu izrade konkretnih pametnih rešenja za probleme javnog prevoza i uopšte saobraćaja i transporta u Beogradu. Nova tehnološki napredna rešenja zasnovana su na scenarijima razvoja saobraćajnog sistema iz 2017. godine (Master plan saobraćajne infrastrukture Beograda - smart plan 2021/2027/2033)", naveo je Radojičić.

Planovi grada u tom smislu obuhvataju već pominjano uvođenje senzora za optimizaciju saobraćajnih tokova, značajno uvećanje broja električnih autobusa, jer je planirana nabavka novih 80 električnih autobusa.

Zatim promociju biciklizma, povećanje zelene i zaštićene površine za 20 odsto do 2021. godine, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti životne sredine, što obuhvata i znatno veći broj mernih mesta za realizaciju ekološkog monitoringa, istakao je Radojičić.

foto: Kurir/Ilustracija

Kako je rekao, da bi se dobio "pametan grad" po meri svojih građana ne sme se sva pažnju usmeriti samo na uvođenje tehnologije, senzora i interneta.

Potrebno je, pre svega, imati realnu viziju razvoja Beograda i postaviti specifične ciljeve pametnog urbanog razvoja.

Gradonačelnik je dodao da se tek onda elementi "pametnih gradova" mogu ugrađivati u sve oblasti rada, od mobilnosti, zdravstva i sigurnosti, do rasvete, životne sredine, energije.

"Važno je i da snažnije stimulišemo inovacije, da stvaramo pozitivnu klimu za razvoj ideja i privlačenje novih investitora. Uverio sam se da Beograd u tom smislu jeste grad impresivnih mogućnosti i vrlo složenih i ozbiljnih izazova. Mnogi projekti, poput Beograda na vodi, pešačkih i biciklističkih staza i garaža rade se po principima pametnih gradova", rekao je Radojičić.

On je naveo da je unapređena i komunikacija građana i Uprave, kroz Beokom servis i omogućavanje građanima da svaki problem u radu komunalnih službi mogu da prijave čim ga uoče.

Gradonačelnik se osvrnuo i na jedan od primera - formiranje ličnih karata gradilišta u Beogradu, koje je sada u test fazi.

Ono sadrži objedinjene podatke o svim građevinskim radovima u gradu, tako da preko svojih računara svi direktori gradskih preduzeća mogu da dobiju informacije o tome gde se odvijaju i u kojoj su fazi.

"Ovo će omogućiti bolju usklađenost radova javnih preduzeća, brže završavanje radova, velike uštede, kao i smanjivanje mogućnosti da se radovi dupliraju. U pametnim gradovima, građani brže, lakše i jednostavnije zadovoljavaju svoje potrebe. Povećanje kvaliteta i uštedu vremena primenom tehnologija pametnih gradova možemo ilustrovati na primeru gradskog saobraćaja i transporta".

foto: Nebojša Mandić/Ilustracija

Pre svega, uštede vremena se mogu ostvariti ukoliko smanjimo saobraćajnu gužvu i zagušenja u špicevima, a to se može postići ukoliko grad izgradi infrastrukturu koja podržava Internet stvari (IoT), što dalje vodi boljem upravljanju saobraćajem odnosno realnoj uštedi vremena za svakog učesnika u saobraćaju.

Jasno je da pametniji i zeleniji načini transporta, kao što su biciklizam, električni automobili, car sharing, mogu učiniti naša dnevna putovanja efikasnijim, i po pitanju vremena i novca, dodao je Radojičić.

"Smart city tehnologije na svetskom nivou mogu u narednim godinama da doprinesu ostvarivanju nezamislivo velikih ušteda, oko pet triliona dolara na godišnjem nivou. Pametni gradovi privlače investicije, jer pametni gradski sistemi smanjuju operativne troškove privredi, značajno uvećavajući njihovu efikasnost i efektivnost, odnosno njihove mogućnosti za ekonomski rast", rekao je on.

To znači da se više novca može uložiti u projekte za dobrobit zajednice, u

obrazovanje, zdravlje i druge oblasti.

(Kurir.rs/Tanjug)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...