Beograd će dobiti spomenik despotu Stefanu Lazreviću koji će se nalaziti na prostoru između ulica Gundulićev venac, Drinčićeve i Palmotićeve ulice, odlučeno je danas na sednici Skupštine grada.
Inicijativu za podizanje tog spomenika pokrenuo je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, u svojstvu građanina.
Odbornici su usvojili i rešenje o obrazovanju odbora za podizanje ovog spomenika.
Despot Stefan Lazarević je bio sin i naslednik srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, koji je poginuo u bici sa Turcima na Kosovu 1389. godine, i knjeginje Milice.
Na početku svoje vladavine, 1393. godine, Stefan je nosio titulu kneza, a kada je napunio 16 godina majka mu je predala državu na upravljanje. Srpski despot je postao 1402. godine.
U svojoj zadužbini, manastiru Resava (sada Manasija), organizovao je Resavsku prepisivačku školu, a osim biografskih, pisao je i književne radove.
Od mađarskog kralja dobio je na upravljanje Beograd, koji je proglasio glavnim gradom Srbije. Umro je 1427. godine.
Spomenik i ruskom ahitekti Nikolaju Krasnovu
U Beogradu će biti podignut spomenik Nikolaju Krasnovu, jednom od najznačajnijih ruskih arhitekata koji je svojim stvaralaštvom ostavio neizbrisiv trag u arhitekturi glavnog grada, odlučeno je danas na sednici Skupštine grada.
Kako se navodi u obrazloženju odluke, spomenik će se nalaziti na Malom Tašmajdanu, neposredno naspram glavnog ulaza u zgradu Arhiva Srbije koja je jedno od znamenitih dela ruskog arhitekte.
(Kurir.rs/Tanjug)
