BEOGRAD - Skupština grada prihvatila odluke o podizanju spomenika Vudru Vilsonu i pripadnicima vojske i policije u borbi na Košarama.
Odbornici Skupštine grada Beograda doneli su danas odluku o podizanju spomenika nekadašnjem američkom predsedniku Vudru Vilsonu, za šta je inicijativu podneo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u svojstvu građanina. Beograd će dobiti i spomenik kojim se odaje počast pripadnicima Vojske i Policije Republike Srbije, koji su učestvovali u borbi na karauli Košare 1999. godine. Obrazovani su i odbori za podizanje ova dva spomenika. Zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović koncizno je predstavila ključne tačke inicijative. - Aleksandar Vučić je u svom obrazloženju naveo da je predsednik Vudro Vilson bio veliki prijatelj srpskog naroda i to je bespogovorno tačno. Zahvaljujući predsedniku Vilsonu, srpska zastava se vijorila na Beloj kući. Podrška predsednika Vilsona nije bila samo simbolične prirode, njegovi stavovi i međunarodno zauzimanje za srpski narod bili su od velike važnosti za tada ratom razorenu Srbiju – istakla je Andrea Radulović.
Posmatrajući ličnost i zaostavštinu predsednika Vilsona neosporno je da, kao što je i Vučić naveo u podnetoj inicijativi, Ujedinjene nacije i međunarodno pravo ne bi postojali u obliku u kojem postoje danas.
NE PROPUSTITE
- Predsednik Vilson delio je vrednosti iza kojih srpski narod vekovima stoji i za koje se podjednako dugo bori. Vrednosti jednakog međunarodnog prava za sve nacije, pravo na samoopredeljenje nacija i pre svega verovao je u važnost mira i napretka društva – navela je ona. Lokacija koju je Vučić predložio u inicijativi ima višestruku istorijsko-kulturološku simboliku. Istoimeni bulevar Vudra Vilsona, čiji će centralni deo krasiti spomenik 28. predsedniku SAD-a, izbija u neposrednoj blizini Savskog trga, koji se pre Drugog svetskog rata zvao Vilsonov trg. Bulevar povezuje više istorijskih celina naše prestonice – Beograd kasnog 19, 20. i 21. veka, koji trenutno dobija svoje obrise u prostoru Savskog amfiteatra i centralna figura Bulevara biće ličnost čiji život i delo su već više od veka simbol vere i želje za mirom i progresom koju mnogi Beograđani dele. – Podizanje spomenika Vudru Vilsonu bio bi symbol želje očuvanja i unapređenja odnosa između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i to bio bio pravi način da mu zahvalimo za sve što je učinio za srpski narod – rekla je Andrea Radulović. Druga odluka odnosi se na spomenik kojim se odaje počast pripadnicima Vojske i Policije Republike Srbije koji su učestvovali u herojskoj borbi na karauli Košare 1999. godine, u park šumi „Bencio Buli”. – Prošlo je 20 godina nakon strašnih događaja koji su se odigrali 1999. godine. Podizanjem spomenika odali bismo poštu i iskazali neprolaznu zahvalnost i sećanje na sve koji su nesebično rizikovali ili dali život za svoju otadžbinu. Bitka na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana, odnela je 108 života podoficira, oficira, rezervista i dobrovoljaca. U bici na Košarama učestvovalo je oko 1.500 pripadnika Vojske Jugoslavije i borbe su trajale sve do 14. juna 1999. godine i Kumanovskog sporazuma. Junaci sa Košara ostavili su neizbrisiv trag u našoj istoriji i našim životima. Njihova ljubav i požrtvovanost za zemlju u kojoj žive i za koju se bore, ostaće kao zaostavština za buduće generacije. Verovali su u slobodu i za nju su se borili – rekla je Andrea Radulović. Ona je dodala da bismo podizanjem spomenika herojima sa Košara jednim malim delom rekli veliko hvala za sve što su učinili za Srbiju, slobodu i ljubav prema otadžbini. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ambasade SAD.
(Kurir.rs/Beoinfo)
