BEOGRAD - Život nedostojan čoveka.- Živimo u mraku već četiri godine. Ne mogu ništa da im skuvam jer nemamo struju... Leti nekako i izdržavamo jer su deca napolju, a i dani su duži. Ali, zimi je pravi pakao. Mrak pada već u četiri sata. Nemam gde da osušim stvari, a u kući nam je užasno hladno.Ovo je za Kurir ispričala Slađana Nikolić (39) iz Vrčina, koja sa suprugom Slađanom i desetoro maloletne dece živi u kući bez struje. Oni su pre pet godina sagradili kuću teško zarađenom ušteđevinom, ali nisu imali dovoljno novca da uvedu struju.- Primamo socijalnu pomoć od 17.000 dinara. Tražili smo od Centra za socijalni rad da nam izađu u susret i omoguće nam da na rate platimo uvođenje struje, ali niko nije želeo ni da čuje za to. Muž radi uvek kad ima posla. Pomaže ljudima, radi na građevini, ne bira... I ja odem s njim nekad i uradim nešto, ali ne mogu svaki dan. Moram da brinem o deci. Bitno nam je samo da zaradimo toliko da bi prehranili i odškolovali decu - očajna je majka Slađana.Najmlađi sin Nikola (6) kaže da bi najviše na svetu voleo kada bi mogao da gleda crtaće kao njegovi drugari:- Ne treba mi ništa osim da, pre nego što zaspim, pogledam neki crtani. Moji drugari stalno o tome pričaju...(D. T.)
