Dok širom Beograda i Srbije nove stambene zgrade i naselja niču neverovatnom brzinom, nije zgorega podsetiti se kako su nastala velika i značajna naselja, poput Novog Beograda ili Cerak vinograda. O ovom poslednjem govorilo se da predstavlja "jedine zgrade koje nisu ugrozile prirodu." Zbog toga je Cerak našao svoje mesto čak i u najpoznatijem njujorškom Muzeju moderne umetnosti "MoMA".
I upravo ovogodišnje, 16. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture - BINA, koje traje do 22. maja širom Beograda, u dobroj meri je fokusirano na urbanu arhitekturu i kulturu stanovanja karakterističnu za period od kraja Drugog svetskog rata sve do poznih osamdesetih godina prošlog veka.
U čemu je karakteristika i posebnost Beogradske škole stanovanja? Da li smo u socijalizmu ipak živeli humanije i kvalitetnije u svoj toj "betonskoj utopiji" kako su u "Momi" opisali jugoslovensku posleratnu arhitekturu.
O ovome je u "Pulsu Srbije" govorila pofesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Jelenom Ivanović Vojvodić.
- Meni je izuzetna čast da možemo da se pohvalimo na zaštićenom nasilju, to je jedna retkost, ne samo kod nas, nego i u Evropi - kaže Jelena.
Ona je naglasila da je sam koncept stanova izuzetan i da čini svojevrsnu izuzetnost.
- Danas smo svedoci da imamo zahuktalu gradnju, stanovi su multifunkcionalni, postoji pretvaranje stanova u kancelarije - kaže Jelena.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
