Stanovanje je jedan od fundamentalnih elemenata urbanog razvoja grada. Trenutna slika tržišta nekretnina u Beogradu pokazuje da su nakon pandemije ljudi skloniji kupovini kuća sa dvorištem na obodu grada. Građani su za vreme vanrednog stanja promenili svoj način života i uočili prednosti života van gužve.
Podsećanja radi, prema Izveštaju sa tržišta nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, prošle godine je najskuplji kvadratni metar koštao 8.683 evra. U pitanju je stan koji se nalazi u Beogradu na vodi i čija je ukupna cena iznosila skoro 1.320.000 evra. Najveća cena po kvadratnom metru koja je plaćena za stan u starogradnji iznosila je 6.086 evra, a u pitanju je stan na Obilićevom vencu.
Odavno je svima postalo jasno da zadovoljavajuće stanovanje ne podrazumeva samo posedovanje krova nad glavom, već je njegov sastavni deo i dostupnost odgovarajućih sadržaja u komšiluku, u kojima se uživa van kuće. Da bi stanovnici grada mogli da uživaju u benefitima koje pruža obezbeđeno stambeno pitanje i svi njegovi prateći elementi, potrebno je definisati pravce delovanja koji bi omogućili budući prosperitet u ovoj oblasti. Grad Beograd je postavio nekoliko ciljeva kojima treba težiti kada je u pitanju tema adekvatnog stanovanja u prestonici Srbije:
1. Obezbediti da svi građani imaju pristup bezbednim, sigurnim i priuštivim domovima;
2. Obezbediti svim građanima pristup zajedničkim površinama i parkovima;
3. Razviti osećaj bliskosti i međusobne odgovornosti unutar lokalnih stambenih zajednica;
4. Promovisati lokalizovano planiranje i sprovođenje strategija za unapređenje grada.
S druge strane, treba istaći da je Beograd grad koji se policentrično razvija kroz model urbanog planiranja kako bi učvrstio svoje lokalne zajednice i usrećio svoje stanovnike. Važno je napomenuti da Beograd budućnosti zahteva prelaženje minimalne distance između stanova, kancelarija, restorana, parkova, bolnica i zabave. Drugim rečima, policentričnost znači da je svako naselje u stanju da zadovolji osnovne potrebe stanovanja, rada, nabavke, nege, edukacije i zabave svojim stanovnicima.
Grad je u svom programu "Beograd 2030" akcenat stavio i na poseban izazov - kako uskladiti potrebe građana za mobilnošću i pristupačnošću sa potrebama za kreiranje održivog i bezbednog okruženja. Zbog toga je će osnovni cilj Beograda biti da bude grad sa dobrim uslovima za ranjive učesnike u saobraćaju, sa smanjenim brojem motornih vozila, dobrim sistemom javnog prevoza, čistim vazduhom, i sa društvenom i ekonomskom održivošću.
Kako bi se kreirao bezbedan i održiv saobraćajni sistem koji pruža uslove za kvalitetan život i omogućava dalji razvoj grada, potrebno je fokusirati se na ključne oblasti delovanja koje uključuju saobraćajnu infrastrukturu, upravljanje brzinama, bezbednost vozila, bezbednost učesnika u saobraćaju i bezbednost profesionalnih vozača.
Treba istaći da je preduslov za funkcionisanje Beograda kako u funkcionalnom tako i ekološkom smislu, jesu održivi načini kretanja. Efikasan i pristupačan javni prevoz, smanjenje porasta putničkih automobila, povećanje učešća biciklista i pešačenje su neki od načina da Beograd bude zdraviji grad i još bolje mesto za život.
Promo tekst
