Otvorena podrška koaliciji „Moramo“ i njenom kandidatu za gradonačelnika Beograda Dobrici Veselinoviću od strane gradonačelnika Zagreba Tomislava Tomaševića predstavljala je uzvratni gest koji je bio identičan onome koji je beogradski pokret učinio tokom izbora u glavnom gradu Hrvatske. Tada je pokret „Ne davimo Beograd“ dao podršku koaliciji „Možemo“ i njenom lideru koji je kasnije postao i gradonačelnik.
- Nadamo se da će izbor Tomaševića pokrenuti talas levo-zelenih promena u regionu i da će voditi stvaranju održivih, zelenih i socijalno odgovornih gradova... Nadamo se će talas levo-zelenih promena početi u maju 2021. u Zagrebu i da će se aprila 2022. nastaviti u Beogradu! Zeleni, socijalno odgovorni i održivi gradovi po meri ljudi su budućnost našeg regiona - poručili su u svojoj podršci predstavnici beogradskog zeleno-levog populističkog pokreta.
Obrazac koji se ponavlja - gotovo identičan bekgraund zagrebačkih i beogradskih zelenih populista
Kao i beogradska kopija, zeleno-leva koalicija Hrvatske takođe je nastala iz protestnih akcija lokalnih političkih aktivista koji su se protivili izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na Cvjetnom trgu 2011. što je bio jedan od kapitalnih projekata nekadašnjeg gradonačelnika Zagreba Milana Bandića.
Ono što su politički protivnici pak zamerali Tomaševiću jeste višak staža u levim organizacijama civilnog društva i manjak iskustva u realnom sektoru. Zamerano mu je i to što je svoje političke aktivnosti finansirao kroz organizacije civilnog društva gde se kao jedan od glavnih izvora pominjala nemačka zelena fondacija Hajnrih Bel (Heinrich Böll Stiftung). Zahvaljujući donacijama te fondacije formiran je Institut za političku ekologiju koji je bio sve samo ne naučna institucija o čemu svedoči i podatak da je iz te organizacije nastala politička koalicija “Možemo”.
Optužbe koji su dolazile iz dela hrvatske javnosti išle su i dotle da su Tomaševića otvoreno nazivali proizvodom Džordža Soroša i nemačke stranke Die Linke.
NE PROPUSTITE
Posmatračima i analitičarima nije mogla da promakne ni činjenica da je iza Tomaševića sve vreme stajala moćna medijska mašinerija i da mu je upravo ona dala ogroman vetar u leđa, a verovatno odigrala ključnu ulogu u njegovom političkom projektu.
S druge strane, nezavisni hrvatski mediji otkrili su informacije o tome koliko je Tomašević politički i finansijski nezavistan.
Iako hrvatski “Zakon o financiranju političkih aktivnosti, izborne promidžbe i referendum” eksplicitno zabranjuje finansiranje političkih stranaka od stranih država, političkih stranaka i pravnih lica, Tomašević je pretežan deo svog političkog delovanja finansirao iz stranih izvora.
Svi finansijski tokovi išli su preko pomenutog Instituta za političku ekologiju (IPE), koji se otvoreno bavio političkim lobiranjem za određene političke ciljeve i interese. Udruženje je nastalo saradnjom četiri organizacije povezane s Tomaševićem - inicijative Pravo na grad, udruženja Zelena akcija, organizacije Grupa 22 i zagrebačkog zastupništva Hajnrih Bela koje je predvodio Tomašević lično. Institut je za pet godina prihodovao više do 1,5 miliona evra od čega je preko million evra došlo iz fondacije pomenute nemačke fondacije koja je povezana sa Strankom zelenih koja promoviše ideje klimatskih promena, LGBT prava, rodne demokratije kao i aktivnosti vezane za probleme migracija. Čak četvrtina tog novca utrošena je na ličnu političku promociju i aktivnosti Tomaševića.
Spisak Tomaševićevih politički i finansijski neodrživih obećanja
Tokom izborne kampanje, Tomislav Tomašević za koga su hrvatski mediji otkrili da mu je još od školskih dana nadimak bio Senf, nije štedeo na obećanjima građanima. Tako je Zagrepčanima kao najvažnije obećanje izneo potpunu transformaciju modela upravljanja gradom uz mnogo veće uključivanje građana u sve nivoe odlučivanja, transparentnost, prekidanje koruptivnih i nezakonitih praksi.
Među obećanjima su bila i ta o izgradnjii novih kilometara tramvajske pruge, poboljšanje saobraćaja, digitalizaciji Gradske uprave. Aktuelna je bila i jedna od najvažnijih tema u Zagrebu koja se tiče obnove od zemljotresa, a kao svoj najvažniji projekt Tomašević je kandidovao izgradnju gradskih socijalnih stanova za iznajmljivanje kako bi se omogućilo povoljnije stanovanje u gradu, posebno mladih parova koji nemaju rešeno stambeno pitanje za šta je kao uzor spominjan Beč u kojem je oko 60 posto stanova za najam u vlasništvu Grada ili neprofitnih fondacija.
Tomašević je takođe najavljivao da neće smanjivati Gradsku upravu, već povećati efikasnost njenog rada. Novac za promene Tomašević je obećavao da će pronaći stavljanjem u funkciju praznih gradskih prostora, racionalnijom organizacijom javnih nabavki i revidiranjem štetnih ugovora najavljujući da će na taj način prihodovati desetine miliona evra u gradsku kasu.
Budući zeleni gradonačelnik Zagreba obećavao je i bolju socijalnu politiku, nadoknade za starije i bolju zdravstvenu zaštitu Zagrepčana. Najavio je zatvaranje odlagališta Jakuševac te rešavanje problema odlganja gradskog otpada.
Iako je bio veliki borac protiv Bandića i njegovog načina upravljanja, zbog čega je u kampanji tvrdio da se neće „kao on dizati u zoru i slikati se o krpanju rupa, jer to nije posao gradonačelnika“, Tomaševićev program je ipak predviđao da kadrove koji su zaposleni preko veze i bez kompetencija preusmeri na druga radna mesta što je predstavljalo potpunu koliziju sa obećanjem o uštedama i racionalizaciji gradske uprave.
Umesto novog načina upravljanja, Senf postao začin u brojnim zagrebačkim aferama
Nije, međutim, proteklo mnogo vremena, kako bi postalo jasno da su obećanja bila samo deo predizbornog folklora dok se realnost pod Tomaševićevom upravom pretvorila u noćnu moru Zagrepčana.
Zbog nepotizma prilikom kadriranja te sukoba interesa, Tomašević je u prvih šest meseci mandata dobio dve zvanične prijave za sukob interesa koje je pokrenulo Povjerenstvo za odlučivanje o sukobu interesa. Prvi čovek grada je tom prilikom osumnjičen da je na ključna mesta u gradskoj upravi i mestima o kojima gradska vlast odlučuje, zaposlio drugare i donatore svoje stranke. U slučaju imenovanja novih članova uprave zagrebačkog Holdinga (tamošnjih javnih preduzeća) Tomašević je zvanično osuđen za kršenje procedura i sukob interesa.
Manje od godinu dana nakon što je postao gradonačelnik Zagreba, Tomašević je suočen sa sve većim kritikama za netransparentnost, nepotizam i kršenje zakona koji su postali svakodnevnica. Afere smenjuju jedna drugu pa je tako nakon slučaja imenovanja spornih članova Holdinga isplivao i slučaj javnih beležnika kada je od 73 javna beležnika u Zagrebu, angažovana baš sestra novog člana Nadzornog odbora Holdinga i Tomaševićevog Saveta Ratka Bajakića. Nova zagrebačka gradska uprava našla se na udaru kritika nakon imenovanja novog Upravnog vijeća Dječje bolnice Srebrnjak kada se među četiri imenovana člana Upravnog vijeća našao i Tomislav Lauc, jedan od donatora gradonačelnikove kampanje.
Iako je Tomašević izbore dobio na obećanjima uvođenja novog modela upravljanja Gradom i transparentnost na najvećem mogućem nivou, građani upozoravaju da on u praksi radi sve suprotno.
Otvorio žičaru protiv koje je protestovao
Vrhunac političkog licemerja predstavljao je slučaj svečanog otvaranja Žičare Sljeme, kontrorverznog megaprojekta pokojnog Milana Bandića, vrednog više od 71 miliona evra.
- Ironija sudbine je htela da je ja otvorim - rekao je Tomašević, jedan od najvećih kritičara prethodne gradske administracije i njenih projekata. On je istakao da je reč o projektu koji je pretplaćen i predimenzioniran koji je zbog visoke cena radova i sam često kritikovao. Prilikom otvaranja Tomašević je „objasnio“ da nije postojala druga opcija nego da se žičara završi, jer je već bila izgrađena kada je preuzeo vlast. Zašto je onda morao i svečano da je otvara i na tome prikuplja političke poene zeleni populista nije objasnio.
Da li je ovo scenario koji je potreban Beogradu?
Imajući u vidu sve sličnosti pa i otvoreno kopiranje zagrebačkih uzora od strane koalicije „Moramo“ i njenog lidera Dobrice Veselinovića koji se utrkuje da svojim populizmom ne zaostaje za svojim uzorom, postavlja se pitanje da li bi u slučaju pobede ove koalicije u Beogradu glavni grad Srbije dobio isto ono što i Zagrepčani? Razočarenje, demonstraciju licemerja i porast korupcije, nepotizma i netransparentnosti.
S obzirom da dolaze iz iste političke kuhinje, da se služe identičnom političkom metodologijom, te da su im obećanja i ciljevi nekonzistentni i nesaobrazni realnosti, jasno je da bi beogradski model bio identičan zagrebačkom uzoru. S jedinom razlikom što beogradska kopija Tomaševića nije bila te sreće da mu glavni politički oponent fizički bude uklonjen i onemogućen da učestvuje na izborima što se smrću Milana Bandića dogodilo u Zagrebu. Upravo zbog toga „zagrebački scenario“ se čini prililčno neverovatnim u Beogradu, što nikako nije razlog da se o učincima tog političkog modela savremenog populizma otvoreno ne razgovara i da se njegova politika javno ne propituje što će Kurir nastaviti da radi i nakon izbora za Grad Beograd.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
