U želji da građane Srbije što detaljnije upoznamo sa kompletnom političkom ponudom tokom izborne kampanje, redakcija Kurira je pozvala sve političke opcije da preko naših medija predstave svoje programe i odgovore na sva pitanja i dileme koje muče njihove potencijalne glasače. I dok su predstavnici nekih opcija prihvatili ovu mogućnost, deo političkih aktera ljubazno se zahvalio na našoj ponudi, dok su jedino predstavnici koalicije „Moramo" pokazali otvorenu netrpeljivost i prezir prema medijima koji im nisu po volji.
Tako smo od predstavnika ove koalicije dobili arogantan i nadobudan odgovor da sa njihove strane neće biti nikakve komunikacije sa medijima koji posluju u okviru Adrija medija grupe čime su značajan deo građana i javnosti ostavili bez mogućnosti da se upoznaju sa političkim programom ove predizborne koalicije.
Kao odgovoran medij koji svojim brojnim čitaocima i posetiocima našeg sajta želi da učini dostupnim ozbiljne analize i informacije o političkoj izbornoj ponudi, Kurir će u nekoliko nastavaka otkriti šta stoji u osnovi političke opcije koju predvode čelnici pokreta „Ne davimo Beograd", a koji nastupaju u okviru koalicije „Moramo". Analize politike i ciljeve ove koalicije koje ona sama pokušava da sakrije od građana analiziraćemo i nakon predstojećih izbora jer smatramo da je otvoreno i demokratsko izveštavanje i propitivanje političkih aktera osnovni zadatak medija u modernom demokratskom društvu.
Loša kopija podjednako lošeg uzora
"Verujem da smo mi ljudi za 'zagrebački scenario' u Beogradu", samouvereno je poručio Dobrica Veselinović, jedan od lidera pokreta „Ne davimo Beograd", samo dan nakon što je njegov politički uzor Tomislav Tomašević, u maju 2021. godine, ispred koalicije „Možemo" pobedio u trci za gradonačelnika glavnog grada Hrvatske. Nepunih godinu dana kasnije Veselinović je građanima Beograda ponudio svoju kopiju pomenutog scenarija u vidu koalicije „Moramo" ostavljajući ih u nedoumici šta zapravo predstavlja i kakve je rezultate opcija zeleno-levih populista postigla u Zagrebu.
Da veze među tzv. „zelenima" nisu samo ideološke prirode, već i u pogledu istovetne metodologije političkog delovanja, ne kriju ni Veselinović ni Tomašević. Tako je pobedu, koju je kao dar s neba Tomašević zadobio pre svega zahvaljujući činjenici da je dotadašnji neprikosnoveni prvi čovek Zagreba Milan Bandić iznenada preminuo, njegov beogradski sledbenik svojski iskoristio kako bi sebe i svoje okruženje ubedio da su oni ništa drugo do beogradska verzija Tomaševićevog „Možemo".
Tako je Veselinović, uz pomoć smišljene kampanje podržane od strane medijima koji daju otvorenu logistiku njegovom projektu, mesecima unazad plasirao tezu da je baš Tomaševićev zeleno-levi populizam politički model koji bi mogao da ostvari pobedu u Beogradu. Isti ti mediji mesecima su razmatrali i analizirali „Šta Beograd može da nauči od Zagreba?", te „Može li se u proljeće 2022. Beogradu dogoditi Zagreb"?
U međuvremenu, sa stranica sebi naklonjenih nedeljnika, dnevnih listova i televizijskih kanala, Veselinović je poručivao da će „osloboditi Beograd" po uzoru na ono što se dogodilo u Zagrebu, kao i da su „Prvu belu košulju novog gradonačelnika Zagreba" zajedno kupili baš njih dvojica u Torinu 2016. godine. Najdirektniju potvrdu čvrstih veza između zelenih populista u Srbiji i širem okruženju dao je sam Tomislav Tomašević koji je na završnoj konvenciji koalicije „Moramo", izrazio otvorenu podršku političkoj opciji koju pored Veselinovićevog pokreta „Ne davimo Beograd" čine i „Otvorena građanska platforma AKCIJA" pod rukovodstvom Nebojše Zelenovića i Ekološki ustanak koji predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta.
Nakon video poruke kojom su Tomašević i njegovi saradnici Danijela Dolenec i Luka Korlaeta, podržali njegovu kandidaturu za gradonačelnika Beograda, Veselinović je otvoreno priznao da je Zagreb uzor koji pokušava da prekopira: "Hvala našim dugogodišnjim prijateljima i zeleno-levim saborcima na podršci koju nam pružaju. Kada su na zagrebačkim izborima prošle godine osvojili vlast otišli smo da sa njima proslavimo i da preuzmemo pelcer promene."
Populizam nastao na protivljenju razvojnim projektima i lažnom ekološkom aktivizmu
Kampanja koja je svoje finale i kulminaciju doživela gotovo magijskim prizivanjem zagrebačkog scenarija, započela je porukom koja je postala paradigma ispraznosti i političke površnosti koja stoji u osnovi zelenog populizma u Srbiji. "Ja sam Dobrica i tu sam da budem dobar gradonačelnik", izjavio je Veselinović objavljujući svoju kandidaturu očigledno zasnovanu na veri da je ključ političkog uspeha u jeftinim parolama i površnim asocijacijama, a ne rešenjima koja su potrebna stanovnicima najveće metropole u regionu Zapadnog Balkana.
A pokret "Ne davimo Beograd" upravo je i nastao na nekonzistentnim političkim zahtevima. Nastao kao lažni ekološki pokret koji je od samog početka bio prevashodno politički, a mnogo manje ekološki, predstavnici inicijative potrudili su se da budu protiv svega što je u Beogradu rađeno u poslednjih osam godina. Pri tome, kao ekološke aktiviste bilo ih je moguće videti svega nekoliko puta u akcijama sadnje drveća ili terenskim ekološkim akcijama za poboljšanje stanja životne sredine, dok se pretežan deo aktivnosti svodio na proteste protiv razvojnih projekata.
Dok ih sadnja drveća, ozelenjavanje površina i uklanjanje otpada nisu previše zanimali, predstavnici Veselinovićeve inicijative stizali su da izraze negodovanje i kapitalnim ptojektom Beograd na vodi, i izmeštanjem železničke stanice iz centra glavnog grada, i projektom beogradskog metroa, dakle svega onoga što predstavlja višedecenijski san i stremljenje stanovnika Beograda.
U finišu prošle godine, zajedno za Ćutinim "ekološkim ustanicima" i Zelenovićevim radikalnim „akcijašima", članovi Veselinovićevog pokreta blokirali su ključne saobraćajnice, uključujući i međunarodni autoput, kako bi se obračunali ne samo sa Rio Tintom u Srbiji, već i sa konceptom eksploatacije rude litijuma u našoj zemlji uopšte.
Opcija koja ne nudi odgovore na ključne izazove razvoja prestonice
Problem u izbornoj ponudi ovog zeleno-levog populističkog bloka leži u tome što građani Beograda u njihovoj izbornoj ponudi nisu mogli da vide kako će se pomiriti potreba za razvojem grada i obećanje da će sve ostati netaknuto i isto kao nekada, kako će se povećati socijalna davanja iz budžeta grada uz smanjenje gradskih taksi i odricanje od inicijativa i projekata koji pune gradsku kasu, kako će gorivo biti jeftinije ako se insistira na ubrzanoj zameni fosilnih goriva alternativnim izvorima energije, te kako će se pospešiti i dugoročno obezbediti održivi ekonomski razvoj Srbije ako se oteraju strani investitori? Odgovore na ove dileme Srbije, koje se ne razlikuju od onih koje muče čitav savremeni svet, a koje su zeleno-levi populisti doveli do krajnjih granica, zaljubljenik u imaginarni "zagrebački scenario" nije ponudio ni u naznakama. Što je još gore, iako priziva "zagrebački scenario" u Beogradu, svojim potencijalnim glasačima nije ponudio čak ni osnovne informacije kako danas u praksi izgleda taj scenario koji na uštrb interesa i sveopšte zgražanje stanovnika glavnog grada Hrvatske, u praksi sprovodi njegov politički uzor.
Kurir.rs
