Najnovije vesti

BEOGRAĐANIMA ĆE SA DEPONIJE VINČA STIZATI STRUJA, GREJANJE I ČISTIJI VAZDUH: Elektrana za otpad je u završnoj fazi (FOTO)
Vinča, Foto: Beo čista energija

VINČA

BEOGRAĐANIMA ĆE SA DEPONIJE VINČA STIZATI STRUJA, GREJANJE I ČISTIJI VAZDUH: Elektrana za otpad je u završnoj fazi (FOTO)

Beograd

Elektrana koja se pravi na deponiji Vinča je u završnoj fazi, a kada bude puštena u rad, otpad će postati resurs u proizvodnji energije prvi put u Srbiji

Pored toplotne energije koja će se dobijati sagorevanjem smeća sa deponije Vinča, elektrana za otpad na ovoj lokaciji će proizvoditi struju za pet odsto Beograđana, ali i smanjiti efekat staklene bašte jer će se izbeći emitovanje 250.000 tona ugljen-dioksida godišnje, čime će i vazduh Beograđanima biti čistiji.

Naime, iz kompanije "Beo čista energija", u čijoj nadležnosti je deponija u Vinči, za Kurir su objasnili ceo proces sagorevanja smeća, ali i kakvu će korist Beograđani imati od đubreta koje se tamo nalazi.

- Radovi su počeli u oktobru 2019. i energana na otpad je u završnoj fazi izgradnje - na oko 85% završenosti radova. U toku je faza kompleksnih testiranja 76 različitih tehnoloških sistema.

Kada postrojenje bude pušteno u rad, funkcionisaće poput bilo kog od 499 ovakvih postrojenja u Evropi u kojima se tretira oko 99 miliona tona otpada godišnje, termički će tretirati 43,6 tona otpada po času, odnosno 340.000 tona godišnje i proizvoditi 30 MW električne i 56 MW toplotne energije iz obnovljivih izvora umesto sve skupljih fosilnih goriva - ističu iz "Beo čiste energije".

Deponija Vinča
foto: Beo čista energija

Preciziraju da na deponiju u Vinči u proseku stigne 1.500 tona komunalnog otpada dnevno, što je oko 540.000 tona godišnje, tako da će se nakon puštanja energane u rad na sanitarne deponije odlagati znatno manje komunalnog otpada - oko 200.000 tona godišnje, što će značajno smanjiti emisije gasova staklene bašte.

- Procenjuje se da će energana na otpad snabdevati električnom i toplotnom energijom Beograđane - pet odsto Beograđana električnom energijom i osam odsto Beograđana toplotnom energijom - navode iz "Beo čiste energije".

Deponija Vinča
foto: Beo čista energija

Takođe ističu da elektrana na otpad poseduje i sistem za prečišćavanje dimnih gasova, kao i postrojenje za preradu šljake i pepela sa dna insineratora i postrojenje za preradu ostataka nakon prečišćavanja dimnih gasova (APCR).

- Elektrana na otpad smanjuje emisije metana (gasa sa efektom staklene bašte koji ima 25 puta veći uticaj od ugljen-dioksida), što je zapravo jedan od najvažnijih doprinosa obuzdavanju klimatskih promena - navode uz procenu da će se realizacijom projekta izbeći emisija 250.000 tona ugljen-dioksida godišnje.

Deponija Vinča
foto: Beo čista energija

Objašnjavaju i da je pretvaranje otpada u energiju higijenski metod tretmana otpada, koji smanjuje njegovu zapreminu za oko 90 odsto, a ceo postupak izgledaće ovako:

Sve o deponiji Vinča

  • Od 1977. godine u upotrebi
  • 42 hektara površina
  • iz 15 beogradskih opština se u Vinči odlaže komunalni otpad
  • 1.500 tona komunalnog otpada dnevno u proseku stigne u Vinču

- Kada postrojenje bude počelo sa radom, čvrsti komunalni otpad će se nakon prijema usmeravati do prijemne hale, gde će se otpad istovarati u bunker u kojem će se pomoću krana grabilicom zahvatati otpad i stavljati u dozirni levak i dalje na Martin rešetku.

Sve o elektrani za otpad

  • 2019. godine su počeli radovi
  • 85 odsto završenih radova do sada
  • 76 različitih tehnoloških sistema je trenutno u fazi testiranja
  • 499 ovakvih postrojenja postoji u Evropi
  • 43,6 tona otpada će se tremički tretirati po času
  • 340.000 tona otpada godišnje će se spaljivati
  • 30 MV električne energije i 56 MV toplotne energije će se proizvoditi iz obnovljivih izvora
  • 250.000 tona ugljen-dioksida godišnje će se izbeći realizacijom projekta

Martin rešetka je horizontalna, nagnuta pod uglom od 24 stepena i sastoji se od stacionarnih i pokretnih rešetnica, raspoređenih u naizmeničnom nizu. Kontinualno pomeranje rešetke napred-nazad obezbeđuje ujednačeno oslobađanje toplote i sagorevanja otpada.

Deponija Vinča
foto: Beo čista energija

Savremeni sistem

Investicija od 370 miliona evra

Projekat javno-privatnog partnerstva (JPP), koji Grad Beograd sa "Beo čistom energijom" sprovodi u cilju uspostavljanje savremenog sistema upravljanja otpadom u Beogradu obuhvata zatvaranje i rekultivaciju nesanitarne deponije u Vinči koja je bila u upotrebi od 1977. do avgusta prošle godine, zatim izgradnju nove sanitarne deponije na kojoj se primenjuju sve savremene mere upravljanja otpadom, postrojenja za preradu građevinskog otpada i prečišćavanje otpadnih voda i postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada i deponijskog gasa uz izgradnju prateće infrastrukture.

Ukupna vrednost investicije iznosi oko 370 miliona evra. Osnivači "Beo čiste energije" (francuska kompanija Veolia, japanska korporacija Itochu i panevropski fond Marguerite) investirali su 80 miliona evra, dok se 290 miliona evra obezbeđuje kreditiranjem međunarodnih finansijskih organizacija IFC, EBRD, OeED.

Kotao za rekuperaciju toplote i parna turbina sa generatorom omogućavaju proizvodnju električne i toplotne energije, a pomoću sistema za prečišćavanje dimnih gasova koncentracija štetnih emisija se kontroliše prema graničnim vrednostima Direktive o industrijskim emisijama 2010/75/EU - objasnili su iz "Beo čiste energije".

Kurir.rs/ A. K.

Bonus video:

Ovde je bila Krstićeva divlja deponija
00:16

Ovde je bila Krstićeva divlja deponija

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track