Pitanje šta je ključ za rešavanje problema zagađenja vazduha, koji je decenijama zanemarivan, svake godine aktuelizuje početak grejne sezone. Rešenje je, kažu stručnjaci, jednostavno: potrebno je da svi uređaji u kojima se sagoreva gorivo budu u skladu sa standardima 21. veka, najbolje onim koje propisuje EU, i da gorivo koje se u njima sagoreva bude standardnog kvaliteta.
Velika ulaganja
Ali, da li je baš sve tako prosto i kolika ulaganja to iziskuje i ko će finansirati unapređenje tih standarda tako da svaki šporet na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvođenja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka.
Suosnivač i programski direktor u RES fondaciji Aleksandar Macura kaže da su potrebne ogromne investicije.
- Koristi su nemerljivo puta veće i privatne usled ušteda energije i javne usled unapređenog kvaliteta vazduha i javnog zdravlja i usled smanjenja tehnološkog zaostatka naše energetike i privrede. Takođe, time bismo smanjili rizike od mogućih trgovinskih ili drugih poteškoća kojima možemo biti izloženi usled nepoštovanja normi kada u pitanju lokalne emisije i emisije gasova sa efektom staklene bašte – ističe naš sagovornik.
Brojni zagađivači
Kao najveće zagađivače vazduha kod nas on navodi saobraćaj, industrija, ali i kućna ložišta.
- Čestično zagađenje koje udišemo dolazi od čestica koje direktno emitujemo i koje se zadrže u vazduhu i od čestica koje hemijskim reakcijama nastanu u atmosferi od drugih zagađujućih materija poput sumporovih ili azotnih oksida. Kada su direktne emisije čestica u pitanju kućna ložišta i druga manja ložišta su zaslužna za preko tri četvrtine direktnih emisija PM 2.5 i najveći deo emisija PM 10. Svetska banka je počela da se bavi tim analiza u našem regionu, a rezultati ukazuju na dominantno učešće grejanja u formiranju čestičnog zagađenja. Izveštaji iz celog sveta ukazuju na značajno smanjenje azotnog zagađenja za vreme karantina u martu i aprilu i izostanak smanjenja čestičnog zagađenja. To jasno ukazuje na ograničenu ulogu koju saobraćaj ima u formiranju najopasnijeg, čestičnog zagađenja – ukazuje naš sagovornik.
Gradska uprava Grada Beograda
Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Tekst je objavljen u sklopu Projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Eko anketa
Grad Beograd
