Pitanje šta je ključ za rešavanje problema zagađenja vazduha, koji je decenijama zanemarivan, svake godine aktuelizuje početak grejne sezone. Rešenje je, kažu stručnjaci, jednostavno: potrebno je da svi uređaji u kojima se sagoreva gorivo budu u skladu sa standardima 21. veka, najbolje onim koje propisuje EU, i da gorivo koje se u njima sagoreva bude standardnog kvaliteta.

Velika ulaganja

Ali, da li je baš sve tako prosto i kolika ulaganja to iziskuje i ko će finansirati unapređenje tih standarda tako da svaki šporet na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvođenja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka.

Suosnivač i programski direktor u RES fondaciji Aleksandar Macura kaže da su potrebne ogromne investicije.

  • Koristi su nemerljivo puta veće i privatne usled ušteda energije i javne usled unapređenog kvaliteta vazduha i javnog zdravlja i usled smanjenja tehnološkog zaostatka naše energetike i privrede. Takođe, time bismo smanjili rizike od mogućih trgovinskih ili drugih poteškoća kojima možemo biti izloženi usled nepoštovanja normi kada u pitanju lokalne emisije i emisije gasova sa efektom staklene bašte – ističe naš sagovornik.

Brojni zagađivači

Kao najveće zagađivače vazduha kod nas on navodi saobraćaj, industrija, ali i kućna ložišta.

  • Čestično zagađenje koje udišemo dolazi od čestica koje direktno emitujemo i koje se zadrže u vazduhu i od čestica koje hemijskim reakcijama nastanu u atmosferi od drugih zagađujućih materija poput sumporovih ili azotnih oksida. Kada su direktne emisije čestica u pitanju kućna ložišta i druga manja ložišta su zaslužna za preko tri četvrtine direktnih emisija PM 2.5 i najveći deo emisija PM 10. Svetska banka je počela da se bavi tim analiza u našem regionu, a rezultati ukazuju na dominantno učešće grejanja u formiranju čestičnog zagađenja. Izveštaji iz celog sveta ukazuju na značajno smanjenje azotnog zagađenja za vreme karantina u martu i aprilu i izostanak smanjenja čestičnog zagađenja. To jasno ukazuje na ograničenu ulogu koju saobraćaj ima u formiranju najopasnijeg, čestičnog zagađenja – ukazuje naš sagovornik.
1.jpg
Beograd.rs 

Gradska uprava Grada Beograda

Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Tekst je objavljen u sklopu Projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Eko anketa

Anketa

1. Da li drveće u gradovima utiče na smanjenje udisanja PM čestica?

Ova anketa je završena.
Glasalo je korisnika
Anketa

2. Ko su najveći zagađivači vazduha?

Ova anketa je završena.
Glasalo je korisnika
Anketa

3. Koliko domaćinstava u Srbiji se greje na čvrsta goriva?

Ova anketa je završena.
Glasalo je korisnika

Grad Beograd