Zahvaljujući iskustvima i napretku tehnologije, današnji standardi zaštite su na daleko višem nivou. Nekada se dešavalo da opasna životinja probije ogradu. Tako je bilo sa Samijem, krajem osamdesetih godina prošlog veka, koji je u dva navrata uspeo da pobegne.
„Sami je došao 1988. godine 12. januara i tada se znalo, Beogradski vrt nije do tada držao velike čovekolike majmune i znalo se da oni raspolažu izuzetnom snagom, i kavezi koji su tada postojali nisu bili dovoljno jaki da zadrže tako snažne životinje“, kaže Zoran Rajić, nadzornik Beo zoo-vrta.
Sami je bio dovoljno snažan da iskrivi rešetke kaveza i izađe iz vrta. Srećom, na gradskim ulicama nikoga nije povredio. Uz pomoć tadašnjeg direktora zoo-vrta i policije, vraćen je u kavez. Nekoliko dana kasnije ponovo je pobegao, ali je, takođe, bezbedno vraćen.
To bi danas, tvrde zaposleni, bilo nemoguće, koliko god da je životinja jaka i nervozna. Za Bengalske tigrove mnogi znalci reći će da su jači i od lavova. Međutim, ograda je i za njih dovoljno visoka i jaka, a tu je i električna zaštita. Jednom kada životinja oseti struju, ne pada joj na pamet da se ponovo približava toj granici.
„Tu je prvenstveno uloga da pomognemo zaštićenim ugroženim životinjskim vrstama, pa samim tim moramo da vodimo računa ne samo o našoj već i o njihovoj bezbednosti. Upravo zbog toga postoje ti razni protokoli da se sa velikim karnivorama, divljim zverima ne ulazi u direktni kontakt. To su izuzetno jake životinje pa u samoj igri mogu da vas povrede vrlo ozbiljno. Danas se sve pravi mnogo drugačije, to mora da bude prirodna podloga, mora da bude okruženje iz kojeg životinja ne želi da pobegne i postoji niz mera kao što su ograda, električni pastir, mreže i druge stvari koje životinji odvraćaju pažnju i onemogućavaju beg“, objašnjava Kristijan Ovari, biolog Beo zoo-vrta.
Bilo bi nepravedno u ovoj priči ne pomenuti i legendarnu kerušu Gabi, kojoj na spomeniku piše da je imala srce jače i od jaguara.
Kako su tada svedočili nadzornici kojima je Gabi bila ispomoć, uspela je da se bori sa jednom od najjačih i najsposobnijih divljih zveri, ženkom jaguara, dok nije stigla pomoć. Gabi je uz ozbiljne povrede preživela obračun i ko zna, verovatno spasla i neki ljudski život. Zato joj je podignut spomenik, a zbog njene neizmerne hrabrosti, zasluženo je otišla u legendu.
Keruša Gabi nema samo spomenik, nedavno je o njoj napisana i knjiga. Goran Marković, direktor Izdavačke kuće „Pčelica“ autor je knjige Gabi – hrabro srce Beograda.
Kurir.rs/RTS/M.M.C.
NE PROPUSTITE
