Možda široj javnosti nije poznato, ali Srbija je u vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata, osim heroine Milunke Savić imala srpsku „Jovanku Orleanku.
Sofija Jovanović Krsmanović, srpska heroina, borac u Balkanskim i Prvom svetskom ratu rođena je u Beogradu 1895. godine, kao kćerka čuvenog mesara Dušana Jovanovića sa Dorćola. Otac je bio okružen ženskom decom, a žarko je želeo „sina junaka, osvetnika Kosova“, te je svoju misao često glasno izgovarao. Sofija je bila devojčica kada joj je otac preminuo, ali su joj njegove reči ostale duboko usađene u srcu i umu.
Prve borbe u kojima je učestvovala odigrale su se na Crnoj Čuki i Veljoj Glavi. Za herojstvo je odlikovana ordenom „Osvetnici Kosova“, francuski reporteri su je nazvali „srpska Jovanka Orleanka“, a njen lik osvanuo je u pariskom časopisu “Malom žurnalu“, 1912. godine s potpisom „Srpska heroina – gospođica Sofija Jovanović“. Po završetku Drugog balkanskog rata zaposlila se kao činovnica u Direkciji železnice. Izbijanjem Prvog svetskog rata ona se prijavljuje ponovo kao dobrovoljac.
Učestvovala je u prvoj bici Prvog svetskog rata, između 28. i 29. juna 1914. godine, u kojoj je srpska vojska odbila austrijski desant na Beograd. Bila je u sastavu Sremskog dobrovoljačkog odreda gde je komandovala prvom grupom srpskih boraca koja je prešla preko Save u Srem da izvidi neprijateljske položaje i preseče telefonske žice do Zemuna. Poneli su tada i dve srpske zastave i postavili ih na karaulu, pokupili naoružanje i municiju i vratili se u Beograd. Učestvovala je u bitkama na Drini i Kolubari. U oktobru 1915. godine učestvovala je u borbama od Ade Ciganlije do poslednje odbrane Beograda, na Dorćolu, pod komandom majora Dragutina Gavrilovića.
Preživela je povlačenje preko Albanije i učestvovala u proboju Solunskog fronta. U ratu je bila ranjavana, izgubila je deo stopala i ostala invalid. Za junaštvo je dobila 13 odlikovanja. Nakon primirja i pobede u Prvom svetskom ratu, udala se za svog saborca Tihomira Krsmanovića. Živela je u Beogradu, skromno i povučeno. Sofija Jovanović je preminula 1979. godine. Ispraćena je uz vojne počasti. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu u parceli broj 74, grobnom mestu broj 202.
JKP “Pogrebne usluge” Beograd
