U vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6:30h ujutru, 6. aprila 1941. godine, bez objave rata, sile Trećeg rajha napale su Kraljevinu Jugoslaviju. Beograd je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, a potom i 7, 11. i 12. aprila 1941. Piloti Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva hrabro su uzleteli prema višestruko nadmoćnijem neprijatelju braneći nebo nad Beogradom. Tom prilikom su naši piloti uspeli da obore 48 nemačkih aviona, ali pobedu je ipak odnela nacistička Nemačka. U herojskim borbama koje su naši nebeski orlovi vodili, izdvojio se kapetan Miloš Žunjić koji je u tih nekoliko časova, koliko je trajala njegova borba na nebu, blesnuo poput zvezde i vinuo se u večnost, u panteon nacionalnih junaka.
Miloš Žunjić je rođen 16. aprila 1907. godine u Valjevu. Završio je pilotsku školu 1935, lovačku školu 1937. i vazduhoplovnu školu gađanja 1938. godine. Bio je nastavnik letenja, pisao je stručne knjige iz vazduhoplovstva, odnosio je pobede na vazduhoplovnim utakmicama za pehar za Njegovog Veličanstva Kralja. Pet meseci je sa svojom eskadrilom obezbeđivao Jadransku obalu iz baze u Mostaru 1940. godine, kada su Italijani bombardovali Bitolj, ali je pravi test pred Otadžbinom položio 6. aprila 1941. godine.
5. aprila 1941. godine, odseo je u kafani „Zora“ (nekadašnja „Ruska lira“) na uglu Makedonske i Dečanske ulice, sa još četvoricom pilota. Znali su da se njihov sudbonosni momenat bližio. Iz Komande im je saopšteno da imaju tek toliko vremena da se pozdrave sa najmilijima i da se okupe na istom mestu, a oni su se odlučili da to bude kafana „Zora“. Čekali su uz muziku, ali bez alkohola. Oko jedan sat nakon ponoći zazvonio je telefon, a strogi vojnički glas tražio je komandira 102. eskadrile komandanta I klase Miloša Žunjića. Bio je to momenat za koji su se ceo svoj život pripremali. Kapetan Miloš Žunjić je izvršio poslednu prozivku, a piloti su se pravo iz kafane uputili na aerodrom u Zemunu. Kada je oglašena vazdušna opasnost on je izdao naredbu: „Za mnom! Pali i poleći po patrolama“ i poleteo sa svojim ljudima. Eskadrila predvođena komandirom Žunjićem vinula se u vazdušnu borbu sa svojih 7 lovaca. Kapetan Miloš Žunjić je tokom borbi uspeo da obori jedan nemački bombarder Hajnkel 111, ali su njegov avion teško oštetili nemački meseršmiti. Bio je primoran da padobranom iskoči iz aviona. Spuštajući se padobranom piloti Luftvafea su pucali u njega i ubili ga i pored toga što prema nepisanom pravilu pilot koji iskoči iz aviona prestaje da bude meta. Njegovo beživotno telo sa padobranom je palo u reku Tamiš u blizini sela Glogonj. Ribari su izvukli telo, a meštani su ga potajno sahranili. Kasnije su njegovi posmrtni ostaci preneti u porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu. Deset dana pre svog 34. rođendana kapetan Miloš Žunjić napustio ovozemaljski život i vinuo se se na krilima slave u Panteon slavnih. Na skromnom nadgrobnom obeležju, koja krasi grobnicu kapetana Miloša Žunjića, stoji kratak i jednostavan natpis, kojim je rečeno više nego u svim opširnim govorima i dugačkim epitafima:
6
april
1941
kapetan
Miloš T. Žunjić
komandir
nad Beogradom braneći ga
U znak sećanja na 6. april 1941. godine, na heroje odbrane Beograda, ali i na 2007 žrtava bombardovanja sahranjenih u osam masovnih humki (rovova) na Novom groblju u Beogradu i ove godine će se 6. aprila, na Spomen-groblju žrtava bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, održati tradicionalna državna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti zrvtvama šestoaprilskog bombardovanja.
JKP „Pogrebne usluge“ Beograd
