BEOGRAD - Ulična pesma, igra, artistički nastupi i slikanje od iduće nedelje zvanično postaju deo kulturne ponude Beograda - zabavljači i umetnici koji su na javnoj audiciji tokom Dana Beograda pozitivno ocenjeni od ponedeljka će dobijati dozvole za nastupe, koje će važiti 90 dana. Najbolje ocenjeni izvođači dobiće najbolje lokacije za nastupe, a "udarno" mesto biće Knez Mihailova ulica.
Članovi gradske komisije koja je ocenjivala zabavljače i umetnike na javnoj audiciji tokom tih 90 dana kontrolisaće da li oni nastupaju u određeno vreme na dodeljenoj lokaciji, kao i da li se pridržavaju pravilnika o izvođenju kulturnog i artističkog programa na javnim površinama Beograda.
Darko Glavaš, predsednik komisije i načelnik "Čvorišta", ističe da će umetnicima koji budu poštovali pravila dozvola za nastup biti automatski produžena za još 90 dana.
"Tako će oni moći da nastupaju tokom čitavog leta i sve do zime, kada i inače nema uličnih zabavljača. U prvim danima idućeg proleća ponovo ćemo organizovati javnu audiciju i opet će izvođači najboljih programa moći da biraju najbolje lokacije. To je i prilika za one koji su sada slabije ocenjeni da unaprede svoje nastupe i pruže kvalitetnije sadržaje", kaže Glavaš.
Prema njegovim rečima, o kvalitetu ponuđenih programa svedoči i podatak da na javnoj audiciji na Trgu Nikole Pašića niko od 95 artista nije dobio slabu ocenu.
"To znači da će svi umetnici na raspolaganju imati neki prostor, pri čemu u Knez Mihailovoj ulici mogu da nastupaju samo artisti koji su dobili ocenu veću od osmice. Oni koji su dobili više od sedmice moći će da nastupaju na trgovima, a sa ocenom manjom od šest može da se nastupa u parkovima i drugim prostorima. Dozvola za nastup za umetnike je potpuno besplatna: oni samo moraju da izmire komunalnu taksu za podnesak Sekretarijatu za kulturu. Umetnici koji se ne budu pridržavali pravila, ne dolaze na lokaciju koju su dobili, ometaju druge u izvođenju programa ili sprovode program koji je u suprotnosti sa pravilnikom, izgubiće pravo nastupa", upozorava Glavaš.
Najbolje ocenjeni umetnici dobiće i mogućnost nastupa na više lokacija, a lokacije na koje pristanu biće upisane u njihovom odobrenju za nastup.
"Dozvole koje budu izdate umetnicima biće prosleđene gradskoj i opštinskim komunalnim inspekcijama, komunalnoj policiji i policijskim stanicama. Svi umetnici moraju da se sami prijave policijskoj stanici na teritoriji na kojoj nastupaju, a uz sebe moraju da imaju rešenje o nastupu Sekretarijata za kulturu i prijavu u policijskoj stanici, jer će to biti kontrolisano", naglašava Glavaš.
Nikola Dum Dum Radić iz grupe "Barka Dilo" podseća da šest članova ovog benda do sada nije često nastupalo na ulici.
"Izađemo kad je lepo vreme, jednom u nedelju-dve dana. Obično smo svirali ispred zgrade SANU, nas šestoro i gomila instrumenata. Skupi se mnogo ljudi i napravi baš veliki krug. Uvek bude dobra zabava, zato što naš performans uključuje i teatar, recitacije, improvizacije i drugo", kaže Nikola.
Na romskom "dilo" znači "lud", tako da je Barka Dilo - Brod ludaka. Sviraju obrade francuskih novih bendova, neke romske standarde i autorsku muziku. Na javnoj audiciji tokom Dana Beograda dobili su čistu desetku. Na ulici nastupaju jer je to najzanimljiviji i najzabavniji način da dopru do publike.
"Svako od nas se bavi i nečim drugim u životu, tako da naši performansi na ulici nisu pretežno tog tipa. Ne izlazimo samo da bismo nešto zaradili, već želimo da se zabavimo, da nas ljudi vide, a novac koji zaradimo iskoristimo da nešto pojedemo i popijemo. Beograđani zaista prepoznaju ovaj vid nastupa, a poseban utisak ostavljamo na veliki broj stranaca koji posećuje naš grad. Mnogo njih stane da nas sluša. U velikim evropskim i svetskim metropolama ovakav vid zabave je uređen, pa je dobro što se i grad Beograd odlučio na ovakav korak. Verujem da će zahvaljujući nastupima uličnih zabavljača i umetnika naš grad još više živnuti", kaže Nikola.
Premda po zanimanju ekonomista, Petar Ulemek slika od svoje osme godine, kada mu je majka kupila prve uljane boje.
"U beogradskom "Jugometalu" radio sam 22 godine, a posle zatvaranja firme, tokom devedesetih, za život sam zarađivao na različite načine. Slikanje mi je uvek pomagalo da lakše platim kiriju i neke usputne životne troškove, a od svog dara živim od 2005. godine. Na to me nagovorio jedan slikar, koji je slučajno video moju sliku tramvaja. Doneo mi je štafelaj, četkice i boje i rekao "Više da nisi prestao da slikaš!", smeje se Petar.
Svoja dela već godinama izlaže u Knez Mihailovoj ulici, kod restorana "Kolarac".
"Slike u Beogradu najčešće kupuju tri grupe ljudi: mladi bračni parovi, koji se kuće, stranci i Srbi koji žive i rade u inostranstvu. Svi oni prolaze Knez Mihailovom ulicom i zapažaju moje slike poznatih beogradskih ulica, Trga republike, Saborne crkve, Palate "Albanija", Slavije i pogleda na Beograd sa Brankovog mosta", ističe Petar.
Omiljen motiv su mu tramvaji i trolejbusi, koji su postali njegov slikarski imidž.
"Tramvaj nikad ne stoji, uvek je u pokretu i na njemu je igra svetlosti i senki veoma upadljiva. Prolaznici vide dinamičnost mojih slika, živost grada uhvaćenu na platnu. Zato boje i nanosim špahtlom, da pokret bude što naglašeniji", kaže Petar i u šali dodaje da je zbog ovog urbanog impresionizma "beogradski Utrilo".
Smatra da je izvanredna odluka grada Beograda da uredi prisustvo slikara na svojim ulicama.
"Nema grada u svetu koji nema svoju šetačku i slikarsku zonu. Slikari obogaćuju kulturnu ponudu prestonice, koja je već čuvena po kafanicama i mestima za dobar provod. Ne treba izgubiti iz vida ni to da posetioci našeg grada slike kupuju za devize, koje ostaju u našem gradu", kaže Petar.
U Beogradu će od maja na lokacijama određenim za slikare moći da izlaže četiri do pet slikara zajedno. Tako će biti formirane svojevrsne male slikarske kolonije, a biće spojeni i drugi slikarski sadržaji - izrada karikatura i portreta će biti na istom mestu, što će važiti i za motive Beograda i minijature.
