Zaustavio me mladić na ulici, mislio sam da mi traži novac, a on... Beograđanin: Zbog ovoga što je rekao došlo mi da plačem k`o kiša
- U centru Beograda mladić je zamolio prolaznika da mu kupi nešto da jede, a ovaj je odmah pristao i ušao s njim u pekaru.
- Uzeo je samo burek, zahvalio se i otišao, dok je Beograđanin priznao da ga je susret toliko dirnuo da mu je došlo da plače.
Žena koja radi u jednoj pekari u centru Beograda ispričala je jednom prilikom za Kurir priču koja je dirnula i u njoj probudila nadu da među ljudima i dalje postoji dobrota. U ovom modernom vremenu ovakvi trenuci potvrđuju da empatija nije nestala iako se neretko čini kao da jeste...
- Mladić koji inače ima tridesetak godina, ispred pekare je prišao momku koji je slučajno tuda prolazio. Pošto sam bila ispred objekta, mogla sam da čujem njihov razgovor. Skromni mladić je, zaustavivši ga, želeo nešto da ga upita. Izvinio se ljubazno što mu smeta i oduzima mu vreme. Naglasio je da ne želi novac za cigarete ili neke gluposti, već samo ako ima malo novca da mu kupi nešto da pojede - ispričala nam je žena iz pekare i dodala:
- U očima sam mu videla suze, a opet je spustio glavu. Verovatno ga je bilo sramota. Rekao mu je i da je u veoma teškoj situaciji.
Mladić kome se obratio nije se dvoumio, odmah ga je pitao šta želi da jede i zajedno su ušli u pekaru.
Uzeo samo burek, ništa više nije hteo
- Gledala sam ih obojicu, bilo mi je žao... Skromni mladić je uzeo samo burek. Ovaj drugi ga je pitao da li želi još nešto, možda jogurt, ali on je odbio. Zahvaljivao mu se do neba i izašao napolje. Mladić koji mu je kupio da jede ostao je sa mnom. Videla sam da je bio zabrinut i da ga je ovaj susret duboko dirnuo. Bio je zamišljen.
Žena iz pekare kaže i da joj je nakon plaćanja bureka ispričao kako ga je mladić zaustavio:
- Mislio sam da će mi tražiti novac za cigarete, ali on me samo zamolio da mu kupim da jede ako imam novca... Zbog toga što mi je rekao, došlo mi je da zaplačem kao kiša. Pokajao sam se što mu nisam uzeo još nešto, ali je brzo izašao. Ostao sam zamišljen, sa suzama u očima - kazao joj je Beograđanin.
Ljudskost nije nestala
Žena priznaje da ju je ova scena ganula i da joj je vratila veru u ljude:
- Mladić ne priča mnogo, skroman je... Verovatno ima veliki problem i nadam se da će mu uskoro neko pomoći.
U tišini jedne beogradske pekare, između dva zalogaja bureka i jednog iskrenog pogleda, pokazalo se da ljudskost još uvek nije zaboravljena samo je često neprimetna, ali i dalje živi u onima koji ne okreću glavu.
