Zašto su naše bake mešale pepeo i vodu? Čudo od tečnosti za pranje veša i skidanje masnoće: Evo šta se desi posle 24 sata, ali jedna greška je opasna!
- Pepeo od drveta mešan sa vodom davao je alkalnu lužinu, koju su domaćinstva koristila za pranje veša, skidanje masnoće i izradu sapuna.
- Posle 24 sata čestice se talože, ali bistrenje ne znači da je tečnost bezbedna niti da je sastav poznat.
- Za pripremu je pogodan samo pepeo od netretiranog drveta, jer pepeo iz roštilja i tretiranog drveta može biti opasan.
Pre nego što su industrijski deterdženti postali deo svakodnevnog života, domaćinstva su za čišćenje koristila i materijale koji su im bili lako dostupni.
Među njima je bio pepeo od sagorevanja drveta, koji se mešao sa vodom kako bi se dobio alkalni rastvor poznat kao lužina.
Ova tečnost tradicionalno se koristila za pranje veša i izradu sapuna, ali njena svojstva zahtevaju oprez.
Zašto su bake mešale pepeo sa vodom
Kada se pepeo pomeša sa vodom, deo rastvorljivih supstanci, uključujući kalijumove soli, prelazi u tečnost i stvara alkalni rastvor koji se tradicionalno koristio za uklanjanje masnih nečistoća, posebno u domaćinstvima sa pećima na drva.
Pepelna voda služila je i za pranje veša i izradu sapuna, u kombinaciji sa mastima i kroz poseban postupak. Samo mešanje pepela i vode nije dovoljno za dobijanje sapuna, jer je za njegovu proizvodnju potrebno više koraka i precizno odmeravanje sastojaka.
Način pripreme razlikovao se među porodicama: negde se voda propuštala kroz sloj pepela, a drugde se mešavina ostavljala da odstoji pre odvajanja tečnosti. Pepeo se koristio i za čišćenje izdržljivog posuđa, kao i abrazivno sredstvo za uklanjanje nečistoća.
Šta se događa kada mešavina odstoji 24 sata
Tokom mirovanja, teže čestice postepeno se talože na dnu posude, dok gornji sloj tečnosti postaje manje zamućen. Ovaj proces naziva se dekantacija i omogućava odvajanje dela čvrstih ostataka od tečnosti.
Ostavljanje mešavine da odstoji 24 sata može da doprinese taloženju čestica, ali taj period nije univerzalni rok za dobijanje rastvora poznatog sastava. Na rezultat utiču poreklo pepela, količina vode i uslovi čuvanja.
Važno je imati u vidu da bistra tečnost nije nužno bezopasna. Rastvorene soli ostaju u vodi i nakon taloženja čvrstih čestica, a ni ceđenje ni duže čekanje ne garantuju uklanjanje zagađujućih materija koje su se rastvorile u tečnosti.
Može li da se koristi svaki pepeo iz roštilja?
Za pripremu pepelne vode tradicionalno se koristio pepeo od netretiranog drveta. Pepeo iz roštilja može da sadrži i ostatke uglja nepoznatog sastava, sredstva za potpalu, masnoću i so, pa nije svaki pogodan za ovu namenu.
Ne treba koristiti pepeo od obojenog, lakiranog ili hemijski tretiranog drveta, briketa sa nepoznatim dodacima, niti ostatke pomešane sa plastikom i drugim otpadom.
Pri rukovanju je potreban oprez: pepeo može da sadrži skrivene žeravice čak i kada deluje hladno. Treba izbegavati kontakt sa kožom i očima, koristiti odgovarajuću zaštitu i tečnost čuvati van domašaja dece i životinja, nikako u flašama za piće.
Zašto je potreban oprez pri čišćenju
Zbog alkalnosti, pepelna voda može da nadraži kožu i oči, a u zavisnosti od koncentracije i da izazove korozivna oštećenja. Može oštetiti aluminijum, osetljive premaze i obojene površine, pa nije pogodna za sve materijale.
Iako se koristila generacijama, ova metoda nije univerzalno bezbedna zamena za savremena sredstva za čišćenje, posebno kada koncentracija rastvora nije poznata.
Kurir.rs/Blic
