Sutra slavimo Svetog Luku! Evo da li se sprema posna ili mrsna trpeza - Ovo mora da bude na stolu
- S obzirom na to da je slava mrsna domaćini mogu da posluže meso, mlečne proizvode i jaja, dok su slavski kolač, žito, sveća i vino obavezni simboli slave.
Srpska pravoslavna crkva u subotu, 31. oktobra, obeležava Svetog apostola i jevanđelistu Luku, u narodu poznatog kao Lučindan. Brojne porodice koje ovog svetitelja slave kao svoju krsnu slavu već se pripremaju za svečani dan, a jedno od najčešćih pitanja jeste da li se sprema posna ili mrsna trpeza.
Ove godine Sveti Luka pada u subotu, a pošto tog dana nije propisan post, slavska trpeza je mrsna. To znači da domaćini mogu da pripremaju jela od mesa, mlečne proizvode i jaja. Da praznik pada u sredu ili petak, kada se tradicionalno posti, trpeza bi bila posna, osim ako crkveni kalendar ne određuje drugačije.
Šta se obavezno priprema za Svetog Luku?
Bez obzira na to da li je trpeza posna ili mrsna, osnovni simboli krsne slave ostaju isti. Na slavskom stolu tradicionalno se nalaze slavski kolač, slavsko žito, odnosno koljivo, slavska sveća i vino.
Slavski kolač zauzima posebno mesto u proslavi, jer se osvećuje u crkvi ili u domu, u skladu sa običajima. Žito se priprema u čast svetitelja i kao simbol vere u vaskrsenje i večni život, dok slavska sveća predstavlja svetlost Hristove vere.
Kada je reč o mrsnoj trpezi, domaćini najčešće pripremaju supu ili čorbu, pečenje, sarmu, razna predjela, salate i kolače.
Ipak, ne postoji obaveza da se na stolu nađe veliki broj jela, jer suština slave nije u raskošnoj gozbi, već u molitvi, poštovanju svetitelja i okupljanju porodice.
Ko je bio Sveti Luka?
Sveti Luka bio je jedan od četvorice jevanđelista, lekar i saradnik apostola Pavla. Autor je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih, a u hrišćanskoj tradiciji poštuje se kao zaštitnik lekara, farmaceuta i umetnika.
Prema predanju, smatra se i jednim od začetnika hrišćanskog ikonopisa, zbog čega ga posebno poštuju slikari i ikonopisci.
Lučindan se u narodu vezuje i za brojne običaje i vremenske izreke kojima se nekada predviđala zima. Među poznatijima su „Sveti Luka, sneg do kuka“ i „Ide Luka, eto vuka“, koje svedoče o značaju ovog praznika u narodnoj tradiciji.
