"LICEMERNI SMO, NI SVETOG LUKU NE SLAVIMO KAKO TREBA, A SVAĐAMO SE OKO NOĆI VEŠTICA!" Teolog bez dlake na jeziku o Srbima i veri: "Ni ne živimo liturgijski"
- Teolog Nebojša Lazić kaže da rasprave o Noći veštica i Svetom Luki više otkrivaju svađu i licemerje nego stvarni izbor između tradicije i modernog trenda.
- Ističe da se zaboravljaju domaći običaji poput koledara i poklada, dok se prihvataju tuđi, često bez razumevanja njihove pozadine.
- Poručuje da je problem u slabom duhovnom identitetu i da roditelji treba deci da objasne razliku između kulturnog nasleđa i verskih uverenja.
Svake godine 31. oktobra svedoci smo neobičnog kulturološkog sudara na našim prostorima. Dok jedni u molitvi i sabranosti obeležavaju praznik Svetog apostola i jevanđelista Luke, drugi se prepuštaju maskenbalima, bundevama i ikonografiji uvoznog praznika - Noći veštica.
Da li je reč o civilizacijskom sukobu, bezazlenoj zabavi ili samo o još jednoj medijskoj temi kao savršeno stvorenoj za podele? Gde je granica između hrišćanskog identiteta i modernog globalnog trenda i da li ove dve pojave uopšte mogu da stoje u istoj rečenici, kad su se već našle oko istog datuma za emisiju "Puls Srbije" otkrio je Nebojša Lazić, teolog.
Kako je voditeljka navela, pitanje je da li je veći problem to što deca 31. oktobra obeležavaju Noć veštica ili to što se o značaju praznika Svetog Luke, koji se takođe proslavlja tog dana, često govori manje nego o običajima koji su postali predmet rasprava na društvenim mrežama. Umesto da se pažnja usmerava na internet prepucavanja, postavlja se pitanje koliko vernici zaista poznaju i žive svoju tradiciju.
- Verujem da se sve svodi na još jedan povod za svađu. Oni koji tvrde da je tog dana Sveti Luka možda ni sami ne idu na liturgiju, ali smatraju da su veći pravoslavci jer će insistirati na tome da se obeležava Sveti Luka, a ne Noć veštica, ili će zastupati suprotan stav. Ne bih se složio da jedni proslavljaju na jedan, a drugi na drugi način. Mislim da smo u takvom licemerju da radimo i jedno i drugo, a zapravo nismo ni tamo ni ovamo. Niti živimo liturgijski, niti smo u potpunosti prihvatili globalni modernizam koji predstavlja Noć veštica. Tu leži problem - naš duhovni identitet nije dovoljno utvrđen i zato lutamo. Kao narod ne znamo dovoljno o hrišćanstvu i prihvatamo kultove drugih naroda. Noć veštica konkretno potiče iz keltske tradicije, nije reč isključivo o amerikanizaciji. To je običaj Kelta i Iraca - rekao je Lazić.
"Zaboravljamo svoje običaje, a prihvatamo tuđe"
Ukazao je na to da se zanemaruju domaći običaji poput koledara i poklada, dok se prihvataju strani, ističući važnost razlikovanja kulturnog nasleđa od ličnih verskih uverenja.
- Meni je veći problem što imamo svoje običaje koji su slični, poput koledara i poklada, a ne poštujemo ih, već prihvatamo nešto što im je slično. Tu su i maskiranje i drugi običaji. Naravno da ima i takvih stavova gde bi neko rekao da je reč o paganskim običajima koji nemaju nikakve veze sa verom, ali suština je u razlikovanju etnološkog i kulturološkog nasleđa, odnosno bogatstva jednog naroda, od ljudi koji nose maske iz određenih običaja. Postoje i ljudi koji su mnogobošci, koji se izjašnjavaju kao pagani i veruju u Peruna. To, naravno, nije sporno. Ne možemo druge da osuđujemo, svako ima pravo da veruje u šta želi - objasnio je.
Na pitanje možemo li onda da kažemo da rasprave na društvenim mrežama, između ljudi modernih i tradicionalnih stavova, zapravo ukazuju na gubitak sopstvenog identiteta u sudaru sa globalizacijom, ili je reč o svojevrsnom licemerju, teolog je odgovorio:
- Jeste, jer ni jedni ni drugi nemaju dovoljno argumenata. Oni koji obeležavaju Noć veštica često to rade zato što je to trend, nešto što je popularno, a zapravo ne poznaju njegovu pozadinu. Taj običaj potiče iz keltske tradicije, a kasnije je modifikovan kroz rimokatoličku tradiciju i praznik Svih svetih. U zapadnoj Evropi postojala su verovanja da mrtvi dolaze, a taj običaj predstavljao je spoj maskiranja i zadušnica. Kroz filmove i popularnu kulturu taj običaj stigao je i kod nas. Sasvim je legitimno da ga neko prihvati, ali postavlja se pitanje zbog čega ga prihvata.
- Ljudi često ne znaju šta su prihvatili, ali to brane po svaku cenu. S druge strane, veliki broj ljudi gradi svoj identitet tako što napada druge, upravo zato što ni sami nisu dovoljno utvrđeni u veri. Onaj ko je utvrđen u veri i religioznosti nema potrebu da napada druge. Izrezbarena bundeva neće ugroziti njegovu veru, duhovni identitet ili spasenje. Hristos nije došao da uspostavi torturu. Sve polazi iz kuće. Verujem da će roditelji, kada budu više znali o ovoj temi, razgovarati sa svojom decom i objasniti im zašto nešto treba ili ne treba da rade. Komercijalni značaj Noći veštica, prema pojedinim primerima iz Velike Britanije, a mislim i Francuske, opada. Ljudi su zbog različitih okolnosti prestali da obeležavaju te praznike, a pažnju su preusmerili na druge potrošačke događaje, poput Crnog petka. Tako se stvara potrošačko društvo koje pokušava da kupovinom pronađe sreću. Maskiranje mnogima nije značilo na svesnom duhovnom nivou, a činjenica da Noć veštica gubi deo komercijalnog značaja ide u prilog tome da komercijalizacija nameće trendove koji su promenljivi - za Kurir televiziju, zaključio je Lazić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
