Deca od 11 i 12 godina ne znaju da voze bicikl! Stručnjaci alarmiraju: Telefoni i igrice uzimaju danak
- Kampanja Agencije za bezbednost saobraćaja pokazala je da brojni učenici četvrtog i petog razreda u Srbiji još ne znaju da voze bicikl, iako sa 12 godina mogu samostalno u saobraćaj.
- Stručnjaci upozoravaju da su telefoni, igrice i manjak kretanja oslabili motoriku dece, pa se javljaju lošija koordinacija, gojaznost i problemi sa kičmom i stopalima.
Jurnjava na bajsu nekada je bila simbol slobode i bezbrižnog detinjstva. Vožnja se učila uz roditelje, drugare, ogrebana kolena i uspomene za ceo život, a danas je za mnogu decu prepreka koju ne umeju da savladaju. Upravo je to pokazala i kampanja "Da li me vidiš? Bezbedno na dva točka" Agencije za bezbednost saobraćaja - brojni učenici četvrtog i petog razreda u Srbiji još ne znaju da voze bicikl!
Njome je obuhvaćeno oko 1.000 đaka u pet gradova.
- To je izuzetno zabrinjavajuće i predstavlja ozbiljan alarm za naše društvo. Danas je ovaj problem neuporedivo izraženiji nego ranije. Govorimo o deci starosti 11 i 12 godina, što je uzrast u kojem su prethodne generacije već uveliko samostalno i sigurno vladale biciklom. Kada na terenu, tokom sprovođenja poligona spretnosti, uočite da određeni procenat dece tog uzrasta uopšte ne ume da održi balans na dva točka, shvatite da se suočavamo sa novom realnošću, u kojoj su bazične motoričke veštine postale deficitarne. To utiče ne samo na njihovu saobraćajnu bezbednost već i na kompletan psihofizički razvoj - naglasio je za Kurir Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
Prema njegovim rečima, glavni uzrok je savremeni način života, koji je fundamentalno promenio dečju svakodnevicu.
Igre zamenjene ekranima
- Igre na otvorenom i fizička aktivnost zamenjene su ekranima. Pametni telefoni, društvene mreže i video-igrice nude brzu i laku zabavu iz fotelje, zbog čega deca provode sate u virtuelnom svetu umesto u pokretu. Drugi važan faktor jeste opravdan, ali često kontraproduktivan strah roditelja od povreda i nebezbedne saobraćajne sredine, zbog čega preterano zaštitnički nastupaju i ne motivišu decu da sednu na bicikl. Nedostatak vremena koje porodica provodi aktivno na otvorenom direktno rezultira time da deca ne razviju osećaj za prostor, ravnotežu i koordinaciju - dodaje on.
Kako kaže, uobičajeno je i prirodno da dete savlada vožnju bicikla bez pomoćnih točkova u uzrastu između četvrte i šeste godine života, tj. pre polaska u osnovnu školu:
- To je period kada je dečji motorički aparat najfleksibilniji i kada se kroz igru najbrže razvija osećaj za ravnotežu. Čekanje četvrtog ili petog razreda da se nauči vožnja bicikla je kasno, jer tada već nastupaju i psihološke barijere, kod dece se javlja stid pred vršnjacima zbog toga što ne znaju nešto što se podrazumeva, što stvara dodatni otpor i nesigurnost. Roditelji snose najveći deo odgovornosti, jer su oni ti koji usmeravaju dečje navike u ranom detinjstvu i svojim primerom pokazuju šta znači aktivan život.
Koković je naglasio da roditelji moraju odmah da reaguju ukoliko dete od 10 ili 11 godina ne zna da vozi bicikl, ali bez prekorevanja i stvaranja pritiska:
- Potrebno je da zajedno izađu na bezbedne, izolovane prostore (parkove, školska dvorišta vikendom), da sklone telefone i kroz strpljiv, podržavajući rad pomognu detetu da savlada strah i održi balans. Takođe, ključno je da svojim primerom, tako što će sami voziti bicikl, pošalju poruku da je to zabavna i zdrava aktivnost.
Pedijatar dr Saša Milićević upozorava da manjak kretanja i previše vremena pred ekranima narušavaju dečju motoriku i povećavaju rizik od gojaznosti i deformiteta kičme i stopala.
- Deca su nam sve manje fizički aktivna! Ranije su više vozili bicikl, a generacije su bile spremnije i spretnije. Danas je sve više gojazne dece sa slabijom koordinacijom pokreta, krivom kičmom i ravnim stopalima. Tome doprinose dugo sedenje, nepravilno držanje tela i nedovoljno kretanja, a problem dodatno pogoršava to što deca izbegavaju fizičko vaspitanje - istakao je on za Kurir.
Kampanja "Bezbedno na dva točka" uočila sistemske probleme
Tokom kampanje "Bezbedno na dva točka", osim što je primećeno da veliki broj dece četvrtog i petog razreda ne zna da vozi bicikl, stručnjaci su uočili dublje, sistemske probleme.
- Na poligonima spretnosti jasno se videla slaba opšta koordinacija pokreta, brzo zamaranje, pa čak i manjak fokusiranosti na iznenadne prepreke, što je direktna posledica nedostatka kretanja i sedećeg stila života. Danas su gojaznost i kardiovaskularni problemi vodeće bolesti savremenog čoveka, a oni svoj koren imaju upravo u ovakvim dečjim navikama. Takođe, primetan je i manjak svesti o bezbednosti, deca često ne prepoznaju rizike u okruženju i zanemaruju elementarna pravila, poput upotrebe zaštitne kacige ili svetala - istakao je Koković.
Povređeno više od 900 dece biciklista
Preventivno-edukativna kampanja "Da li me vidiš? Bezbedno na dva točka" pokrenuta je sa ciljem da pripremi učenike četvrtog i petog razreda osnovnih škola za bezbedno i samostalno učešće u saobraćaju na javnim površinama. Ovaj uzrast je izabran planski, jer deca sa 12 godina, prema zakonu, stiču pravo da samostalno upravljaju biciklom na putevima i postaju ravnopravni, ali i veoma ranjivi učesnici u saobraćaju. Statistika za prethodni petogodišnji period (2021-2025) pokazuje da je u Srbiji povređeno preko 900 dece biciklista starosti do 14 godina, a čak četvoro dece je stradalo.
