DOMOVI ZDRAVLJA ŠIROM SRBIJE PREPUNI: Virusi kose i starije i mlađe, a jedan simptom kod mališana je alarm za uzbunu - Odmah kod lekara
Lekari u primarnoj praksi imaju pune ruke posla, a dodatnu pometnju unosi to što se kod mnogih pacijenata simptomi preklapaju, pa je često teško razlučiti da li je reč o običnoj prehladi, stomačnom virusu ili reakciji na sezonske alergene.
Građani u međuvremenu spas traže na različite načine. Dok jedni spas vide u jačanju organizma kroz fizičku aktivnost i boravak u prirodi, drugi se tradicionalno oslanjaju na kućnu apoteku, čajeve, med i limun.
Reakcije prolaznika najbolje pokazuju koliko su navike šarolike: "Samo kretanje, vazduh i dobro raspoloženje", navodi jedan sugrađanin za Kurir televiziju, dok drugi prednost daje inhalacijama, domaćim sirupima i dobrom imunitetu. Ima i onih koji se drže proverenih narodnih recepata: "Jedem beli luk, e tako se štitim - ako to uopšte pomaže."
Simptomi se preklapaju, dehidracija najveća opasnost
Ipak, lekari upozoravaju da se infekcije munjevito šire unutar kolektiva, odakle ih deca brzo donose kući i prenose na ukućane. Govoreći o trenutnoj epidemiološkoj slici, poznati beogradski pedijatar dr Saša Milićević objašnjava koji patogeni trenutno zadaju najviše muka roditeljima i lekarima.
- Trenutno je aktuelan veći broj stomačnih virusa, pre svega rota, noro i adenovirusa. Oni izazivaju povraćanje, dijareju, bolove u stomaku i malaksalost, a najveća opasnost je dehidracija, do koje kod male dece dolazi izuzetno brzo. S druge strane, prisutni su i respiratorni virusi, najčešće rinovirusi i RSV - koji se manifestuju kašljem, povišenom temperaturom i lošim opštim stanjem. Pored virusnih infekcija, ne treba zaboraviti ni alergije, jer sezona ambrozije još uvek traje, pa njeni simptomi neretko mogu da zavaraju i zaliče na prehladu - izjavio je pedijatar dr Saša Milićević.
Ključne mere: Izolacija deteta i higijena toaleta
Kako bi se prekinuo lanac širenja infekcija i smanjio pritisak na dežurne ambulante, lekari apeluju na roditelje da decu sa simptomima nikako ne šalju u kolektiv, već da se dosledno drže higijenskih mera. Ukazujući na ključna žarišta zaraze i najčešće propuste koji se prave, pedijatar i pulmolog dr Aleksandra Vukov podseća na osnovna pravila ponašanja:
- Osnovna mera prevencije jeste da bolesno dete ostane kod kuće. Roditelji treba da ga odvedu na pregled kako bi dobilo odgovarajuću terapiju, uz koju respiratorne infekcije najčešće prođu za svega nekoliko dana. Kada je reč o boravku u kolektivu, posebnu pažnju treba obratiti na toalete, jer se stomačne infekcije prenose fekalno-oralnim putem - odnosno preko prljavih ruku i kontaminiranih predmeta. Zato je sada, sa povratkom dece u vrtiće u septembru, ključno pojačati higijenske navike i redovno provetravati prostorije - poručila Vukov.
Dr Milićević na kraju napominje da se, u slučaju kada simptomi traju duže od par dana ili naglo eskaliraju, ne treba lečiti na svoju ruku već potražiti stručnu pomoć. Za brži oporavak, uz propisane lekove, presudni ostaju strogo mirovanje, laganija ishrana i stalan unos tečnosti.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: