Srbija je kroz istoriju uvek bila na strani slobode! Danas obeležavamo Dan primirja: Protivnik je bio deset puta jači, ali naš narod nije odustao

Srbija je kroz istoriju uvek bila na strani slobode, boreći se protiv sila koje su pokušavale da pokore Evropu i porobe narode. Od balkanskih ratova i borbe za oslobođenje, preko golgote u Prvom svetskom ratu, do Drugog svetskog rata, srpski narod nikad nije štedeo sebe kada je trebalo braniti čast, otadžbinu i pravo na slobodan život!

Zato svako ko danas govori o Srbiji i pokušava da ospori njenu istoriju treba najpre da pogleda prošlost i žrtve koje je ovaj narod podneo... Jedanaesti novembar nije samo datum u kalendaru, niti puki podsetnik na završetak jednog od najkrvavijih sukoba u istoriji čovečanstva. To je dan sećanja na generacije koje su podnele ogromnu žrtvu kako bi budućim pokolenjima ostavile slobodnu zemlju. Dan primirja treba da bude i prilika da se podsetimo mesta koje je Srbija imala u pobedničkom savezničkom taboru. Njena ratna sudbina bila je obeležena ogromnim gubicima, povlačenjem preko Albanije, stradanjem i konačnim povratkom u otadžbinu.

Kolika je ta cena zaista bila, najbolje pokazuju podaci o stradanju stanovništva. Istoričar Nemanja Dević za Kurir podseća da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila ogroman deo svog stanovništva, a da razmere stradanja nisu obuhvatale samo ljudske gubitke već i potpuno razaranje zemlje.

- Zvanična statistika govori o više od 1.200.000 stradalih, odnosno oko 30 odsto ukupne populacije i više od polovine muškog stanovništva. Tačan broj nikad nije precizno utvrđen. Kada govorimo o ljudskim gubicima, ali i o opštem ekonomskom iscrpljivanju, uništenju stočnog fonda i pljački, tek tada možemo da steknemo potpuniju sliku o tome kako je Srbija izgledala 1918. godine - objašnjava Dević i dodaje da je završetak Prvog svetskog rata 11. novembra 1918. označio pobedu saveznika i kraj teškog stradanja, ali i da je srpski put do pobede bio izuzetno težak.

Čudo - 10:1

- U toj pobedi dogodilo se svojevrsno čudo. Odnos snaga bio je deset prema jedan, a Srbija je uspela da se oslobodi, ujedini i proširi - primećuje Dević.

On ističe da se značaj srpske pobede ne ogleda samo u vojnom uspehu već i u istorijskom nasleđu koje je ostalo budućim generacijama.

- Srbija je uvek bila na pravoj strani, na strani pobednika u Prvom svetskom ratu, ali i u Drugom svetskom ratu 1941. To su događaji koji mogu da služe na ponos i da budu deo zajedničkog sećanja i narativa za budućnost, jer govore o nacionalnim idealima. Kad govorimo o žrtvama, često zaboravljamo da su to bili obični ljudi, od krvi i mesa, koji su u ratu pokazali jednu drugačiju prirodu. Njihovi ideali ostali su nepromenjeni do današnjeg dana - naglašava Dević.

Zemlju moraš da braniš

Na značaj očuvanja sećanja na srpsku pobedu i povratka ovog datuma u kolektivnu istorijsku svest ukazuje i istoričar Mile Bjelajac. On smatra da je Dan primirja trebalo da se obeležava mnogo ranije, još tokom jugoslovenskog perioda, jer predstavlja važan deo srpskog istorijskog nasleđa i podseća na mesto Srbije među pobednicima Velikog rata.

- Srbija se ovim vraća u krug saveznika s kojima je pobedila Centralne sile Nemačku, Austrougarsku, Tursku i Bugarsku. Ta borba značila je odbranu zemlje i slobode, jer sloboda nije prazna reč. Svaka okupacija ugrožava građane jedne zemlje u njihovim najvećim vrednostima, a to su život, imanje, čast, porodica i budućnost. Nijedna okupacija nije mogla da donese sreću niti boljitak, i to srpski čovek zna - kaže Bjelajac i zaključuje:

- Braneći državu, ljudi su branili i svoje imanje. Nije bilo razlike između državnog rukovodstva i običnog čoveka. Svi su znali da je protivnik moćan, ali smo imali brzu mobilizaciju, što je dokaz svesti da svoju zemlju, koju si stvorio, moraš da braniš.