BEOGRAD - Svečanom akademijom i proglašenjem najboljih studenata, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, najstarija i najveća visokoškolska i naučna ustanova u oblasti mašinstva u Srbiji i regionu, obeležava u subotu svoj Dan.Na svečanosti u zgradi fakulteta biće uručene zahvalnice i plakete firmama i partnerima ove ustanove, rekao je dekan prof. dr Milorad Milovančević i naveo da je komesar Evropske komisije za energetiku Ginter Etinger juče posetio fakultet i studentima održao predavanje.Popularni "Mašinac" obeležava 65 godina, ali je svečanost prilika i da se obeleži 140 godina visokoškolske nastave u Srbiji u oblasti mašinstva rekao je prof. Milovančević i podsetio da fakultet od letos ima akreditaciju prestižne nemačke agencije, a od ranije još i međunarodnu akreditaciju Britanskog kraljevskog društva brodograđevnih inženjera."Najjača nemačka nacionalna Agencija za akreditaciju i proveru kvaliteta rada mašinskih fakulteta iz Dizeldorfa akreditovala je osnovne i master programe fakulteta, koji je time postao jedina ustanova u Srbiji i među dve, tri škole u Nemačkoj u čijem je vlasništvu ovaj sertifikat", rekao je dekan.Akreditacija, kako navodi, mnogo znači budućim diplomcima u pronalaženju posla, ali i poslodavcu koji traži kvalifikovanog radnika.Inače, ovaj fakultet, za koji je tokom letošnjeg upisa vladalo veliko interesovanje mladih, nekada su upisivali skoro isključivo mladići, danas međutim ta ustanova više nema reputaciju "muškog" fakulteta jer je svaki treći student - devojka.Diplomirani studenti dobijaju posao za mesec, dva dana nakon diplomiranja, rekao je dekan i naveo da u Srbiji ima oko 700 nezaposlenih mašinskih inženjera, ali da su to uglavnom sredovečni ljudi sa stažom u firmama koje su u međuvremenu propale, pa su se morali vratiti na biro.Inače, razvoj opšteg inženjerskog obrazovanja seže još u 1846. godinu kada se formira Inženjerska škola (na nivou srednjeg obrazovanja u trajanju od tri godine) pri Popečiteljstvu unutrašnjih dela (a ne pri Liceju).Početak nastave i obrazovanja na visokoškolskom nivou u oblasti mašinstva vezuje se za 1873. godinu kada je na predlog Akademskog saveta Velike škole na Tehničkom fakultetu uveden predmet Mehanika i nauka o mašinama, pri čemu je osnovni razlog bio predviđena izgradnja železničke pruge.Za razvoj mašinstva važna je 1922. godina kada se na Tehničkom fakultetu formiraju Mašinsko-elektrorehnički (Elektro-mašinski), Građevinski, Arhitektonski i Tehnološki odseci, a potom i 1940. godina kada se završava zgrada za Mašinske laboratorije u tadašnjoj Grobljanskoj (Ruzveltovoj) ulici.U školskoj 1945/46., prvoj godini nakon rata, bilo je skoro 1.000 studenata (530 novih) na Elektro-mašinskom odseku Tehničkog fakulteta, pa se 1946. osnivaju posebni odseci, Mašinski i Elektrotehnički.Godine 1948. nastaje današnji Mašinski fakultet, koji osim odseka koje je do tada imao (Opšte-mašinski, Železničko-brodski, Vazduhoplovno-motorizacijski), krajem 1946. osniva i grupu za Vojno mašinstvo. Prvi dekan Mašinskog fakulteta je prof. Vladimir Farmakovski.Od 1960. fakultet je u zgradi u tadašnjoj Ulici 27. marta, koja se danas zove Ulica kraljice Marije.
