BEOGRAD - Banke su dosad oduzele 500 kuća i stanova zbog neplaćanja rata za stambene kredite. Tek svaka deseta takva nekretnina prodata je za osam godina, podaci su Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Bankari nerado govore o broju problematičnih kredita za stanove, ali je na sajtovima banaka sve više oglasa za njihovu prodaju.Poznavaoci tržišta nekretnina savetuju da građani, čim shvate da nisu u mogućnosti da redovno plaćaju rate, prodaju nekretnine pre aktiviranja hipoteke.Pre šest godina Igor Ljubinković dobio je bankarski kredit za stan. Mesečna rata tada je bila 370 evra, a danas je 560 evra. S otplatom kasni tri meseca."Ja to ne mogu da plaćam, moj posao je opao, pregovaram sa bankom, pokušavamo nešto da napravimo. Ako ne donesem zadnje tri rate koje dugujem banci, desiće se to da će zapravo pokrenuti hipoteku i izbaciće me iz stana", priča Igor.U sličnoj situaciji našlo se još 500 građana, nad čijom je nekretninom banka aktivirala hipoteku. Većina banaka o tome ne želi da priča, a pristali su oni koji nemaju mnogo problematičnih stambenih kredita."Banka će pokušati - da prvo sagledamo u čemu je problem, da vidimo zbog čega klijent nije u mogućnosti da vraća dospele rate kredita, da ustanovimo neki možda modifikovani ritam otplate kredita, eventualno uvođenje nekog grejs perioda ili nekog sličnog istrumenta koji će klijentu omogućiti da prebrodi taj period krize", kaže član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić.Za stambeni kredit od 50.000 evra sa rokom otplate od 30 godina, banka uzima 20.000 evra za kamatu. Zbog sve teže otplate i visokih kamata, interesovanje za stambene kredite je smanjeno."Neka sveobuhvatna situacija je glavni krivac za to što sve veći broj ljudi ostaje bez posla, oni koji su i dalje na radnom mestu njihova plata u dinarima je ista, znači nije rasla, nije pratila rast kursa evra i onda ni ljudi ne mogu da ispune te kriterijume za dobijanje stambenih kredita", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva".Novinarka u oblasti ekonomije Ruža Ćirković kaže da se naše tržište nekretnina nikada nije ponašalo u skladu sa razvojem ekonomske situacije. "Stanovi su uvek u Beogradu koštali recimo kao stanovi u Minhenu, iako je prosečna plata u Beogradu recimo 40.000 hiljada dinara, a u Nemačkoj 2.000 evra", kaže Ćirkovićeva.U Nacionalnoj korporaciji osigurano je više od 75.000 stambenih kredita. "Ne možemo reći da trend rasta kredita sa problemom u otplati ne postoji, ali u društveno-ekonomskom trenutku i dalje je pristojno mali. Korporacija je otpočela plaćanje za nešto više od 500 dospelih kredita, samo oko 50 nekretnina je prodato. Korporacija je spremna i za situacije s većim brojem problematičnih kredita", poručuju iz Nacionalne korporacije.Poznavaoci tržišta nekretnina savetuju da se građani, čim shvate da nisu u mogućnosti da redovno plaćaju rate, najpre obrate ličnom bankaru, a potom uđu u prodaju nekretnina pre aktiviranja hipoteke. U tom slučaju, prodavac dobija mnogo više novca nego da se stan ili kuća prodaju na aukciji.
