BEOGRAD - Nacrt zakona o autorskim i srodnim pravima, čija se izrada upravo završava, praktično legalizuje krađu novinarskih tekstova i fotografija, jer se rad novinara i fotografa zapravo izbacuje iz oblasti zaštite ovih prava.
Zato je neophodno ili ozbiljno izmeniti predloženi tekst, pre nego što konačna verzija bude završena, ili jednostavno stopirati donošenje zakona koji bi predstavljao svetski presedan.
Ovakav zakon, naime, omogućio bi nesmetano korišćenje autorskih fotografija i novinskih tekstova bez ikakvih dozvola autora ili nadoknada za njihovo objavljivanje.
Osim toga što to čine pojedini izdavači, najveći problem predstavljaju i internet izdanja koja preuzimaju i tekstove i fotografije bez dozvole autora, pa čak i bez navođenja izvora. O neplaćanju naknade za njihovo prenošenje ne treba ni govoriti.
Zamerke na predloženi tekst imaju i novinarska udruženja koja upozoravaju da su nepreciznim citiranjem Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela praktično “odškrinuta vrata” za legalizaciju krađe medijskih sadržaja.
"Iz odredbe da se autorska prava ne mogu primeniti na “obične medijske informacije”, u nacrtu zakona izostavili su reč “obične” navodeći da se autorskim delom ne smatraju “dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter medijskih informacija”. Ima tekstova baziranih na dnevnim događajima, ali su prošireni nekim istraživanjem, čime dobijaju autorski pečat, pa se ne mogu tretirati kao najobični izveštaj", kaže Svetozar Raković, generalni sekretar NUNS-a.
Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović dodaje da je ovo u osnovi medijski zakon, pa mu nije jasno zbog čega autori nacrta pri njegovoj izradi nisu konsultovali i ljude iz medija.
